Koza je preživar i hrani se iskučivo grubom voluminoznom hranom.

Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje,  kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce koze u svojoj ishrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak  90. Najveći deo obroka koza čini voluminoza i to paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste.

Zelena hraniva mogu se koristiti kao paša ili kositi pa davati životinjama u staji.

Lucerka je najbolja hrana za koze.

1. Dobar je izvor belančevina i kalcijuma.
2. U obroke za koze mora se uvoditi postepeno.
3. Ne treba davati prevelike količine lucerke jer može izazvati nadun.
4. Trave su vrlo ukusna hraniva za koze ako se se na vreme kose i spremaju.

Kosidbu obavljati pre klasanja (u vlatanju),  jer trava tada sadrži najviše hranljivih materija.

Dobro je kada trave sejemo u kombinaciji sa detelinom kao travno-detelinske smeše, koje su takođe vrlo kvalitetna hrana za koze.

Krmno bilje sa oranica:

Stočni sirak daje velike prinose po jedinici površine i kvalitetna je zelena hrana za koze.

• Noviji hibridi sirka sadrže mali udeo štetnih materija, imaju mekšu i tanju stabljiku i više lisne mase.
• Posle košenja krmnog sirka, mase se ostavi odleži nekoliko sati, a zatim se može davati kozama i to do 6 kg/dan.
• Stočni grašak sa žitaricama ova kombinacija daje velike prinose gde žitarice služe kao držači a najčešće su ječam, pšenica i raž.
• Kupusnjače ne davati više od 1,5 kg na dan! Mogu se davati kupus, kelj, stočna repa, šećerna repa, stočna šargarepa, krompir.
• I ono što je bitno za kvalitet mleka, ove kupušnjače davati posle muže da mleko ne bi poprimilo miris.
• Senaža je izuzetno hranljivo hranivo spremljeno od provenule mase trava, lucerke, deteline ili njihove kombinacije.
• Ono što je osnovno za sva hraniva a naravno i za senažu je da kada se koristi u ishrani ne samo koza već i stalih životinja nesme imati plesni.

Senaža koja se daje kozama mora biti dobro provenuta sa 35-45% suve materije. Daje se kozama nakon muže da mleko ne bi poprimilo strane mirise.

Maksimalma količina  senaže koja se moži dnevno dati kozama je 4-4,5 kg. Seno je inače dobro hranivo za sve preživare, sadrži sirova vlakna, celulozu i lignin.

Seno mora biti dobrog kvaliteta, prirodne zelenkaste boje i prijatnog mirisa.

• Koze inače vole seno koje uz trave sadrže i malo korova.
• Silaža se inače malo koristi u ishrani koza.

Jedan od razloga je malo životilja u stadu što onemogućava dovoljno brzo trošenje silaže iz silosa. Drugi je razlog strah da će silaža izazvati probavne smetnje kod koza.  Kukuruzna silaža je hranivo bogato energijom, a siromašno proteinima, fosforom i kalcijumom. Daje se kozama nakon muže, da mleko ne bi poprimilo neprijatne mirise. Slama mora biti čista i zdrava. Sadrži dosta suve materije i vlakna. Najkvalitetnija je slama prosa, zatim ječma, pšenice pa raži. U slučaju kada se kozama daje dosta koncentrovane hrane idealno je davati i slamu koja ima dosta vlakana.

1. Koncentrovana hraniva se u stvari koriste kao dopunska hraniva.
2. Daju se krupno mlevena.
3. Nemlevene žitarice prolaze kroz organe za varenje, ako su pak sitno mlevene mogu da izazovu acidozu u buragu.
4. Kukuruz, ječam, zob, raž, pšenica su proteinska hraniva, a uljane sačme i pogače-sojina, suncokretova, grašak, bob, pasulj, grahorica su proteinska hraniva.
5. Brst u ishrani koza treba koristiti samo izuzetno, za slabije produktivne životinje.
6. Jestive grančice su jasen, brest, leska, vrba, glog.
7. Jestivi korov je kopriva.
8. Treba izbegavati: divlje trešnje, breskve, šljive.