Koliko je gvožđe neophodno za pravilan razvoj teladi?

Ilustracija: farma teladi, foto: S.K.
Ilustracija: farma teladi, foto: S.K.

Gvožđe je drugi najrasprostranjeniji metal i četvrti prisutan element na Zemlji. Svi živi organizmi, sa mogućim izuzetkom pojedinih vrsta bakterija, za svoje razmnožavanje zahtevaju gvožđe. Ono je suštinski važno za biološke procese, transport kiseonika, oksidativnu fosforilaciju, stvaranje energije i ćelijski rast i proliferaciju, odnosno umnožavanje ćelija.

DVM specijalista Marko Katić značajem gvožđa kod pojedinih kategorija goveda se bavio u svom specijalističkom radu „Parametri statusa gvožđa kod novorođene teladi i krava različite starosti u peripartalnom periodu“.

* Koji cilj je imalo vaše istraživanje, na kom uzorku je i gde sprovedeno?

Cilj ovog rada je bio da se kod visokosteonih mlečnih krava i kod njihove novorođene teladi utvrdi status gvožđa. Osim toga, cilj je bio da se utvrdi da li postoji uticaj statusa gvožđa kod krava u poslednjih mesec dana graviditeta na status gvožđa kod novorođene teladi i da li postoji povezanost između starosti krava i statusa gvožđa kod teladi. Potrebno je bilo ispitati i da li postoji povezanost između laboratorijskih parametara inflamatorne reakcije kod krava pre partusa na status gvožđa kod teladi. Ispitivanje je izvedeno na farmi Partizanski prelaz, na 42 grla goveda, odnosno 21 kravi i njihovoj novorođenoj teladi. Kod 21 krave u trećoj, drugoj i prvoj nedelji pred partus i 24 sata posle partusa, kao i kod njihove teladi u prvih 24 sata po rođenju. Rutinskim dijagnostičkim laboratorijskim metodama je ispitana koncentracija gvožđa u serumu, vrednost za ukupni kapacitet za vezivanje gvožđa TIBC (total iron binding capacity) i procent zasićenja transferina gvožđa. Osim toga, određen je hematokrit, ukupan broj leukocita i koncentracija albumina, globulina i fibrinogena.

Većina analiza rađena je u saradnji sa Centrom za stočarstvo PKB.

* Od kakvog je značaja nivo gvožđa u organizmu živih bića?

Normalno odvijanje metabolizma, kao i rast i razvoj jedinke, zahtevaju da koncentracija gvožđa u organizmu bude strogo regulisana, jer nedostatak, kao i višak gvožđa imaju za organizam negativne efekte. Iako se smatra da se u farmskom uzgoju krava i teladi deficit gvožđa retko pojavljuje, naročito kod odraslih goveda, zbog unošenja kabaste hrane i vode bogate gvožđem, u poslednjih nekoliko godina je na našim farmama uočeno da se relativno često rađaju telad kod kojih se u prvim danima života može utvrditi anemija usled deficita gvožđa. Prethodno sprovedena istraživanja stranih autora pokazuju da se kod novorođene teladi deficit gvožđa može sresti mnogo češće nego što se pretpostavlja. Međutim, istraživanja koja bi utvrdila učestalost ove pojave, kod nas ne postoje. Osim toga, ne postoje ni istraživanja vezana za uzroke ove pojave kod teladi i drugih životinja, sa izuzetkom prasadi. Može se pretpostaviti da jedan od uzroka deficita gvožđa kod novorođene teladi može biti nedovoljno preuzimanje gvožđa od majke tokom intrauterinog razvoja.

Nedavna istraživanja kod ljudi su pokazala da je fetalna placenta veoma mladih majki mnogo bogatija gvožđem od fetalne placente zrelih žena. To postavlja pitanje, da li je status gvožđa kod novorođenčadi poreklom od mladih ženki bolji. Osim toga, i kod ljudi i kod životinja, deficit gvožđa se javlja u periodu brzog postnatalnog rasta i ishrane bazirane prevashodno na mleku, kao namirnici siromašnoj gvožđem. Poznato je da sva telad u takozvanom belom tovu, takođe imaju anemiju koja je donekle poslužila kao model da se utvrde različite faze razvoja ovog tipa anemije. Zato smo smatrali da bi bilo zanimljivo sprovesti istraživanje koje bi pokazalo da li je koncentracija gvožđa u serumu kod krava povezana sa koncentracijom gvožđa kod novorođene teladi kao i da li je starost krava povezana sa koncentracijom gvožđa u serumu njehove teladi.

* Koji su glavni izvori ovog mikroelementa u ishrani goveda i koliki je unos gvožđa neophodan za pravilan razvoj teleadi ?

Preživari uglavnom svojom ishranom dobijaju dovoljne količine gvožđa, odnosno često je ta količina daleko iznad njihovih nutritivnih potreba. Među mogućim izvorima suvišnog gvožđa su voda za piće, zemljište i stočna hrana koja prirodno sadrži velike količine gvožđa. @itarice normalno sadrže 30 do 60 miligrama gvožđa po kilogramu, uljane sačme 100 do 200 miligrama po kilogramu. Sadržaj gvožđa u kabastim hranivima jako varira, od 70 do 500 miligrama po kilogramu. Ove velike razlike su posledica kontaminacije hrane zemljom, hrana je često na farmama blatnjava, kao posledica neodgovarajućih higijenskih mera. Gvožđe iz zemljišta je slabo iskoristivo, mada neka istraživanja pokazuju da je značajna količina gvožđa iz različitih tipova zemljišta rastvorljiva u sadržaju buraga. Dostupnost gvožđa iz kabastih hraniva je niža nego iz većine dodataka gvožđa u hrani. Najčešći dodaci u hrani koji se koriste kao izvor gvožđa su: fero sulfat, fero karbonat i feri oksid.

Mleko je siromašno  gvožđem. Ono sadrži od 1 do 1,5 miligram gvožđa po litru. Što se tiče distribucije gvožđa, 24 odsto je vezano za kazein, 29 odsto za proteine surutke, 32 procenta frakcije male molekularne mase i 14 odsto za mast. Vezivanje za fosfatne grupe kazeina je verovatno razlog za nisku iskoristivost gvožđa i bakra iz mleka. Deficit gvožđa može nastati kod mlade teladi hranjene isključivo mlekom, naročito ako se drže u zatvorenom prostoru. Studije kod mlade teladi hranjene mlekom ukazuju da je 40 do 50 miligrama gvožđa po kilogramu suve materije hrane dovoljno da obezbedi rast, a ne nastane anemija. Minimalni prohtevi za gvožđem zdrave teladi iznose oko 30 miligrama na dan. Nutritivne potrebe teladi za gvožđem zavise od statusa njihovih majki i njihovih telesnih rezervi.

Ilustracija: farma teladi, foto: S,K,
Ilustracija: farma teladi, foto: S.K.

* Usled čega dolazi do deficita gvožđa u organizmu životinje i kako se to manifestuje?

Uzroci nedostatka gvožđa kod mladih životinja mogu da budu nedovoljne rezerve gvožđa na rođenju, ishrana siromašna gvožđem, odnosno mlekom, brz rast, kao i prisustvo crevnih parazita. Kod odraslih životinja, najčešće su u pitanju hemoragije, želudačni i crevni ulkusi ili teška infestacija parazitima koji sišu krv. Smatra se da hrana odraslih preživara i ne preživara sadrži dovoljno gvožđa i da deficit gvožđa retko nastaje zbog njegovog nedovoljnog unošenja. Funkcionalni deficit gvožđa nastaje u toku hroničnih inflamatornih bolesti.

Klinički znaci anemije usled deficita gvožđa su: apatija, slabost, bledilo sluznica, gubitak telesne mase i zaostajanje u rastu. Ovi znaci nisu samo rezultat smanjene sinteze hemoglobina nego i nedostatka drugih proteina koji sadrže gvožđe, uključujući: mioglobin, citohrome, enzime ciklusa limunske kiseline i druge hem i nehem enzime koji sadrže gvožđe. To znači da od znakova poremećaja funkcije i tkiva mogu biti prisutni proliv, dermatitis, hematurija, hematokezia i melena, što zavisi od uzroka anemije i pratećih poremećaja.

* Do kakvih rezultata ste došli nakon sprovedenog ispitivanja?

Rezultati naših ispitivanja pokazuju da mlečne krave u poslednjem mesecu pre teljenja imaju relativno niske koncentracije gvožđa, koje su dosta ujednačene sve do porođaja. Dobijene prosečne koncentracije gvožđa su u okviru referentnih vrednosti koje važe za različite kategorije goveda, 10 do 25 mikromola po litru.

Da bi utvrdili da li se koncentracija gvožđa kod novorođene teladi nalazi pod uticajem koncentracije gvožđa i zasićenja transferina gvožđem kod njihovih majki, sprovedena je univarijantna i multivarijantna regresiona analiza. Svako povećanje nivoa gvožđa kod krava pre porođaja za jednu mernu jedinicu bilo je povezano sa porastom nivoa gvožđa kod teladi. Nasuprot tome, svako povećanje nivoa fibrinogena kod krava postpartalno za jednu mernu jedinicu bilo je povezano sa umanjenjem nivoa gvožđa kod teladi.

* Do kakvih ste zaključaka došli na osnovu dobijenih rezultata?

Analizom statusa gvožđa kod visokomlečnih krava u poslednjem mesecu graviditeta i statusa gvožđa kod njihove novorođene teladi, analizom parametara koji ukazuju na promene u crvenoj krvnoj slici i parametra koji mogu da ukažu na postojanje subkliničke inflamacije zaključili smo da

ispitivane krave u poslednjem mesecu graviditeta nisu bile anemične ali su u proseku imale koncentraciju gvožđa na donjoj fiziološkoj vrednosti. Kod četvrtine ispitivanih životinja utvrđene su vrednosti ispod fizioloških vrednosti, što odražava stanje prelatentnog i latentnog deficita gvožđa. Niska koncentracija gvožđa kod sve novorođene teladi ukazuje na kongenitalni deficit gvožđa.

Status gvožđa kod novorođene teladi je povezan sa statusom gvožđa u poslednjem mesecu graviditeta kod njihovih majki.

Starost krava nije imala uticaj na status gvožđa kod novorođene teladi.

Subklinička inflamacija utvrđena u poslednjoj nedelji graviditeta kod krava, kao i odmah posle partusa dovodi do pada koncentracije gvožđa kod samih krava i na taj način utiče i na nižu koncentraciju gvožđa kod teladi.

Adekvatna rezerva gvožđa u organizmu je neophodna za optimalno iskorišćavanje gvožđa u svim tkivima jednog organizma, kao i za optimalno snabdevanje fetusa gvožđem tokom graviditeta. Zbog toga bi obrok krava tokom reproduktivnog ciklusa morao uvek da ima definisane i kontrolisane koncentracije gvožđa, kao i drugih mikroelemenata. Osim toga, od velikog značaja bi bilo definisati da li je kod životinja prisutna subklinička inflamacija koja može da utiče na metabolički status krava peripartalno, ali i na metabolizam i iskoristivost gvožđa i drugih mikroelemenata.