U prethodnih nekoliko godina počinje intenzivnije širenje visokokvalitetnih vinskih sorti. Na promene u strukturi sortimenta uticalo je donošenje novog Zakona o sadnom materijalu 2005. godine, lakša introdukcija i registracija velikog broja novih sorti i klonova.

Pored toga, takođe su značajne i subvencije Ministarstva poljoprivrede za podizanje novih zasada pod vinovom lozom i pozitivne pokrajinske i opštinske mere. Razvoj malih privatnih vinarija i prozvodnja kvalitetnih vina takođe su imali uticaj na pozitivne promene u sortimentu vinove loze (sadi se veći broj biljaka vinove loze po jedinici površine i smanjuje prinos po čokotu).

Takođe, dodatna edukacija i informisanje proizvođača grožđa i vina ima veliki značaj na promene sortimenta i  tehnologiju proizvodnje vina.

Najzastupljenije sorte za bela vina su Italijanski rizling, Rajnski rizling, Šardone i Sovinjon blan. U manjoj meri su zastupljene domaće stvorene sorte kao što su Smedervka i Župljanka. Kod sorti za obojena vina dominira Kaberne sovinjon, Prokupac, Merlot i Burgundac crni. Najzastupljenije stone sorte su Muskat Hamburg i Kardinal.

Na osnovu podataka iz Vinarskog registra (2014. godina) broj zaposlenih u vinarijama u Srbiji je 3.415. Proizvodnja vina varira iz godine u godinu, u zavisnosti od klimatskih uslova. Podaci iz 2014. godine pokazuju da je proizvodnja u tom periodu bila oko 198 miliona litara, a u prethodnom periodu 2010-2013. godina, proizvodnja je varirala, odnosno, kretala se od 120 do 160 miliona litara vina.

Zalihe vina u 2012. godini su bile oko 15 miliona litara, dok je 2014. godine zabeleženo povećanje zaliha na oko 39 miliona litara vina. Ove zalihe se odnose na kvalitetno vino sa geografskim poreklom, regionalno , “stono sortno”, “stono” i aromatizovano vino.

U Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 proizvođač (2012. godina). Prema podacima iz Vinarskog registra (2014. godina), broj velikih vinarija u Srbiji sa više od 250 zaposlenih je mali tj. svega dve vinarije, dok najviše ima malih vinarija, sa manje od 10 zaposlenih, i njih je 191.

Prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku možemo reći da je 2009. godine zabeležen izvoz od oko 21 milion litara vina, dok 2012. godine dolazi do velikog obrta, pa izvoz vina beleži rast sa oko 33 miliona litara. Podaci iz 2014. godine pokazuju da je izvoz vina u tom periodu smanjen na 31 milion, u odnosu na prethodni posmatrani period.

U 2012. godini je kažu izvezeno dva i po puta više vina nego prethodnih godina, gde podatak od oko 22 miliona litara izvezenog vina to i potvrđuje. Glavno tržište za izvoz su EU, komšije iz Cefta regiona i Rusija.

Ukupna godišnja proizvodnja vina u periodu od 2009. do 2013. godine opada. Sa oko 22 miliona litara na oko 18 miliona litara vina Srbija beleži veliki pad u ukupnoj godišnjoj proizvodnji vina.

U 2016. godini, od izvoza vina Republika Srbija je ostvarila 13,43 miliona evra, ali se za uvoz platila oko 23,6 miliona evra. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je 2016. godine u Republici Srbiji bilo oko 22.159 hektara pod vinovom lozom.

Autori „Vinogradarskog atlasa”, međutim, tvrde da se po ko zna koji put u svojoj istoriji dužoj od milenijuma, srpsko vinogradarstvo oporavlja, postaje bolje, naprednije, približavajući se evropskim standardima.

Kakvi su danas naši vinogradi i kakvo je srpsko vino?

Polovina vinograda su stari, a drugu polovinu čine moderni i takozvani intenzivni vinogradi, starosti do petnaest godina. Novih vinograda i vinarija je sve više, podižu se uz državne subvencije i namenjene su proizvodnji isključivo visokokvalitetnih vina. Zato je u njima više biljaka po hektaru, ali je manji prinos. Oko 30 odsto vinograda upisanih u Vinogradski registar zasađeni su između i 2006. i 2010, a 17 odsto ih je zasađeno od 2011. do prošle godine.

Vinogradarstvom se u Srbiji bavi oko 80.000 domaćinstava. Računa se da ima oko 230 vinarija (2017. godina).