Maline iz Srbije se beru ručno, ali opet ne dobijaju pravu šansu u svetu

Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voćem. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara. Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara Limska dolina od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva.

„Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo“, kaže Dizdarević.

Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine. „Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa“, ističe on.

Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline „A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu“, rekao je on. Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

 „Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje“, dodaju.