Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Trifuna, zaštitnika iskrene ljubavi svih hrišćana. Širom Srbije vinigradari, vinari, odlaze u svoje vinograde.
Vinogradari danas , pre izlaska sunca, odlaze u vinograd i, radi bogatog roda, orezuju dva-tri ili barem jedan čokot, zaliju ih obavezno – starim, nikako ne mladim vinom, da bi time povratili malaksalu snagu vinogradu posle duge zime, kako bi počelo bujati u proleće, uz molitve da vinograd rodi.
Sveti Trifun je živeo u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni, pa su svoju pobožnost i na svog sina
preneli. Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, pa je mnoge bolesnike molitvama lečio. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika, koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi. Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši
sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.
Vinogradari na dan Svetog Trifuna idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, poslije dugog zimskog perioda, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati.
Svetog Trifuna slave neke srpske porodice kao krsnu slavu, a njemu se moli da zaštiti polja od poplava, grada i raznih štetočina.
Ako na današnji dan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
