Hidroponika  – kada to napišem ili se povede krene diskusija posle predavanja,  uvek se ponovo postavi po pet puta  jedno isto pitanje :“ kako to biljka može da živi , stoji uspravno i donese plod ,a  sve to bez zemlje“ . Možda ovo zvuči rogobadno, ironično ili surovo , ali tako je kako je. Naši ljudi još nisu prinuđeni da koriste prednosti i mane hidroponike , pa samim tim ne moraju mnogo ni da znaju o njoj.

Cela priča oko hidroponike  počela je onog trenutka kada su naučnici shvatili šta je biljkama potrebno za rast, razvoj , cvetanje ,oplodnju , plodonošenje  ,a to je voda , mineralna hraniva, kiseonik,  ugljendioksid i svetlost . U poljoprivredi koju mi znamo,  iz zemljišta biljka uzima hranu, mineralne elemente. E tu dolazimo do hodroponike. Kade se mineralni elementi i zemljište rastvore u vodi biljka ih uzima , korenje ne pravi razliku da li je to vodeni rastvor ili zemljište , što nam omogućava da više ne koristimo zemljište kao izvor hrane. Sledeći veliki korak je učinjen kada je ustanovljeno da biljka bolje i brže raste u prljavoj nego destilisanoj vodi.

Skoro sva poljoprivredna zemljišta su u funkciji proizvodnje hrane . Novih nema,  a i ova koja se koriste u većini slučajeva su već zagađena pesticidima, nitratima, fosfatima , a pored zemljišta velika zagađenja se događaju i u vodi od istih  ili sličnih uzročnika.

Kod hidroponike  je potrebno da biljka dobija tačno određenu količinu hraniva, količina svetlosti je optimalna , kao i temperatura i vlažnost vazduha. Sve nam ovo govori da je primena hidroponike jedino isplativa u zatvorenom prostoru , idealno u staklenicima .  Biljke su zaštićene, svi činioci proizvodnje se mogu kontrolisati  tako da je to velika prednost u odnosu na klasičnu proizvodnju  na otvorenom.

Kada proizvodimo biljne kulture uz pomoć hidroponike, mi nemamo problem sa zemljišnim patogenima i štetočinama, nemamo problem ni sa patogenima i štetočinama koje prezimljavalju ili imaju jednu od faza razvoja u zemljištu ili na biljnom ostacima . Često je tu zaštita pesticidima svedena samo na minimum ako je uopšte i ima , a u modernim staklenicima najvše se koristi biološka zaštita . Veliki problemi  sa vrednostima pH i EC je u hidroponiji,   izbegnut pošto se one svakodnevno podešavaju i biljka  ni u jednom trenutku ne  pati od nedostatka hrane ili neodgovarajuće sredine.

Količina vode, hranjivih sastojaka i svega potrebnog za hidroponiju se sa razvojem automatike , softera i  primenjivih tehnika određuje automatski. To se kupuje od proizvođača automatskih sistema. Ali sam proizvođač povrća mora imati potrebno znanje i  ostati u kontaktu sa strukom.

Kulture koje su najzastupljenije u hidroponiji su : jagode ,zelena salata , paradajz, paprika i čak icveće. . Njihova proizvodnja zahteva svakodnevnu komunikaciju i konsultacije oko hrannjivih rstvora u vodi , vrednosti EC i pH , kakvo je okruženje korena, broj sadnica ,  lokalne meteorološke prilike  i tako , uglavnom to nije posao za ljude koje treba terati da rade strogo po pravilima struke . Kome je to teško nemoj da ulazi u posao hidroponije.

Sve je to kompleksno,  teško, precizno , ali u stakleniku  u Turskoj koji ima hidroponiju sa jagoda koje su zasnovane u decembru 2016. Prvi rod je već bio 11.03.2017 . što kaže vlasnik  „Nema šta da se razgovara“.

Hidroponika je oblast poljoprivredne proizvodnje,  koja je malo poznata našim  malim poljoprivrednim proizvođačima,  i njima po svoj prilici nije ni namenjena. Ona je jedino isplativa, modernim  poljoprivrednim proizvodnjama u zatvorenom prostoru.

Jedan od  načina prozvodnje zdrave hrane  bez  ili sa malo zagađenja okoline i  životne sredine koja ima budućnost je hidroponika .Ta znanja moraju da se postepeno usvajaju i primenjuju , a sa njima i da se taj način proizvodnje  povrća i jagoda počne da primenjuje.