Da li je vreme za sadnju badema

Ilustracija: cvet badema, foto: Ilustracija: badem, foto: https://pixabay.com
Ilustracija: cvet badema, foto: Ilustracija: badem, foto: https://pixabay.com

Badem je voćka suvih krečnih zemljišta, a uspeva i na kamenitim zemljištima, ali to ne znači da ga ne treba gajiti na plodnijem, dubokom i rastresitom zemljištu. Na takvom zemljištu se brže razvija i postiže se znatno veći prinosi. Može da uspeva i na slabo zaslanjenom zemljištu. Topli položaji često izazivaju rano cvetanje.

Zbog opasnosti da cvetovi budu rano oštećeni mrazom odnosno slanom, takvi položaji ne odgovaraju gajenju badema. Kao biljka toplih krajeva, zahteva dobru osvetljenost. U zasenjenim zasadima se slabo razvija. U nedostatku svetlosti unutrašnje grane ogole, grane donose rod na vršnim delovima odnosno na periferiji krune, a time se smanjuje prinos. Usled nedostatka svetlosti opadaju i cvetovi i zametnuti plodovi.

Plod badema je u zavisnosti od sorti – slabak ili gorak, pa se bademi dele na slatke I gorke. Kod nas badema ima samo na okućnicama, najviše na područiju Vojvodine, tj. na Fruškoj gori.

Ilustracija: badem, foto: https://pixabay.com
Ilustracija: badem, foto: https://pixabay.com

Badem je voćka koja dobro podnosi visoke temperature. Po tome on čini prelaz između kontinentalnih i suptropskih voćaka. Podnosi i vrlo niske temperature.  Otpornost prema niskim temperaturama zavisi od osobenosti sorte, bujnosti, zdravstvenog stanja. Badem ja samobesplodna voćka, pa u zasadu treba da bude više sorti. Razmnožava se semenom i kalemljenjem. Jedino proizvodnja sadnica badema kalemljenjem obezbeđuje potpuno prenošenje svih sortnih karakteristika na potomstvo. Kao podloge za badem mogu se koristiti: sejanci slatkog i gorkog badema, sejanci šljive, sejanci breskve, sejanci kajsije. Koja će se podloga upotrebiti zavisi, uglavnom od osobine zemljišta. Sadi se u novembru i decembru, a sproleća u februaru i martu. Rastojanje između sadnica treba da je toliko da voćke kad odrastu ne dodiruju ni korenom ni krunom. Kada se gaji na kosini rastojanje treba da bude 6 m, a ako se gaji u ravnici onda ide i do 8 m. Za đubrenje mogu se koristiti stajsko i veštačko đubrivo.

Sorte badema su: Filipo čeo, Primorski, Smokvički polumekiš, Knez černomir, Čarski kasni, Princeza, Nonparel, Jalanski. Badem rađa pet godina posle sadnje. Bere se obično u avgustu i septembru, a u nekim krajevima, čak i u oktobru. Da bi posle berbe ostali u dobrom stanju, treba ga čuvati na hladnim, suvim, i provetrenim mestima, koja nisu izložena suncu.

♦ Za mozak i funkcije nervnog sistema: Bademi su izvor mnogih sastojaka koji su potrebni za pravilan razvoj i rad mozga i nervnog sistema. Preporučuje se deci u razvoju – mnoge majke daju svojoj deci bademovu ujutro, umesto obične vode (dovoljno je potopiti nekoliko badema u vodu, sa ili bez ljuske, preko noći).

♦ Regulisanje nivoa holesterola: Redovno konzumiranje badema pomaže povećanju nivoa HDL – lipoproteina visoke gustine i smanjuje nivo LDL – lipoproteina male gustine. Na ovaj način bademi utiču na regulisanje nivoa holesterola.

Ilustracija: badem, foto: https://pixabay.com
Ilustracija: badem, foto: https://pixabay.com

♦ Za srce: Monozasićene masti su jedne od najzdravijih masti za funkcionisanje ljudskog organizma. Upravo su monozasićene masti, proteini i kalijum koje bademi sadrže razlog zašto se oni preporučuju u slučaju srčanih tegoba, a i uopšte za jačanje i dobar rad srca. Vitamin E iz badema je antioksidant i smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Magnezijum iz badema povoljno utiče na smanjenje rizika od infarkta. Bademi pomažu smanjenje nivoa C reaktivnog proteina (C reaktivni protein ili CRP je proteinu koji se proizvodi u jetri. Njegova koncentracija u venskoj krvi se koristi kao značajan biohemijski parametar za mnoga stanja.) čiji visok nivo uzrokuje zapaljenja koje vode ka oštećenju arterija. Bademi su dobar izvor folne kiseline tako da pomažu smanjenje nivoa homocistina, koji deluje na začepljenje arterija.

♦ Nega kože: Primena badema u kozmetici je vrlo široka i poznata od davnina. Bademovo ulje neguje nežnu kožu beba, hrani i hidrira stariju kožu. Ostatak od samlevenih badema koji ostaje pripravljanju bademovog mleka koristi se za pravljenje maski i pilinga za lice.

 

1 thought on “Da li je vreme za sadnju badema”

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *