Ova rasa se kao takva prvi put pominje u pravnim tekstovima iz 1979. godine. Do tada su bile poznate dve odvojene rase : mursijska i granadska . Danas je mursijska rasa veoma rasprostranjena dok je granadska u opadanju i broj koza ove rase ne prelazi 6.000 .

Mursijsko – granadska rasa koza preneta je u Ameriku sa iseljenicima u 16. i 17. veku i postala je osnova mnogih ukrštenih rasa u Meksiku,  Brazilu , Venecueli , itd . Takođe je preseljena na sever Afrike , tačnije u Maroko i Alžir , gde i danas postoji velika tražnja za ovom vrstom koza , ali i u Tunisu i Libiji . U skorije vreme , ova rasa se može naći i u Evropi ( u Portugaliji , Grčkoj , Italiji , Španiji , pa čak i u Rumuniji ) . Ova rasprostranjenost se duguje prilagodljivosti ove rase različitim životnim uslovima , kao i njenoj mlečnosti , koja doprinosi većoj proizvodnji sira . Rasa Murciano – Granadina je vodeća rasa za proizvodnju mleka u Španiji , kako po brojnosti tako i po proizvodnji . Procenjuje se  da danas u Španiji ima oko 500.000 koza ove rase , od kojih je 125.000 upisano u Geneološku knjigu. Skoro celokupna količina mleka koju daju ove koze se koriste za proizvodnju sira .

Mursijsko – granadska ( murciano – granadina ) rasa se , kao što je već naglašeno , prvenstveno uzgaja radi proizvodnje mleka , iako je veoma dobra i za proizvodnju mesa – jarići mogu da dosegnu u proseku do 7 – 8 kg žive vage .

Po zvaničnim podacima , ova rasa daje 310 kg mleka u 150 dana laktacije ( za koze koje su se samo jednom okozile ) tj . 513 kg mleka u 210 dana laktacije za koze koje su se okozile po drugi put . Postoje i izuzetni slučajevi u kojima je dostignuta proizvodnja mleka od 1.300 kg mleka u 304 dana laktacije . Srednja nutritivna vrednost mleka koje daju mursijansko – granadske koze je sledeća : mast  – 5,5 % , proteini – 3,7 % , laktoza – 4,5% , suvi ekstrakt 14, 1 % .

Predstavlja tipičan primer mlečne rase koza , poluispupčenog ili pravog profila , prosečnih dimenzija , sa tendecijom ka izduženosti i sklonosti ka polnom dimorfizu .

 Mužjaci dostižu od 50 do 70 kg ,  a ženke od 40 do 55 kg .

Ženke imaju fin i izdužen vrat , mužjaci nešto kraći i jači . Uobičajena pojava kod ove rase su simetrične izrasline na vratu .

Vime je veliko i velike zapremine , simetrično , sa širokom osnovom . Bradavice su ka napred i spolja , sa mekanom i elastičnom kožom i bez dlaka .

Ekstremiteti su vitki , stabilni i srednje dužine . Zglobovi su jasno izraženi . Mišići i noge su lagano izvijeni sa unutrašnje strane . Kopita su mala i sabijena , jaka i tamne boje .

Diskutabilna mana je izvijeni profil , a neprihvatljivi defekti su fleke bilo koje boje , prisustvo bradavice kod ženki , kao i svaki deformitet tipa iskrivljeni ekstremiteti ( na unutra ili spolja ) , distrofija vilice , anomalije vimena , deformitet bradavica  ili njihov prevelik broj, kao i bilo koja anatomska ili funkcionalna distrofija .