Voćarstvo kao jedna od osnovnih grana poljoprivredne proizvodnje se odlikuje vrlo intenzivnim radom i primenom vrlo naprednih tehnologija. Takođe, ovakva proizvodnja je gotovo uvek višegodišnja (osim u pojedinim slučajevima uzgoja jadoge) i iz tog razloga je vrlo bitno napraviti dobru organizaciju i plan, odnosno projekat zasnivanja voćnjaka. Prvo treba ispitati agroekološke uslove, kao i ekonomske faktore na osnovu kojih se opredeljujemo za uzgoj one vrste voća kojoj ti uslovi najviše pogoduju.
Kada se radi o jabuci ono je dosta fleksibilna vrsta, i uspešno se gaji u raznim klimatskim, zemljišnim i reljefnim uslovima. Zbog navedenog ona je jedna od najzastupljenijih gajenih voćnih vrsta. U cilju što uspešnije proizvodnje, po pitanju visine roda, kvaliteta, mogućnosti čuvanja plodova kao i njihovom plasmanu, jako je bitno odabrati dobre sorte odnosno njihove klonove. Danas se u Evropi pa i našoj zemlji uglavnom provlači sličan sortiment, sa sporadičnim pojavama nekih novijih sorti (uglavnom klubskih). Od sorti najviše se gaje: Ajdared, Crveni delišes, Zlatni delišes, Granny Smith, Breburn, Gala, Jonagold i Fuji. Izuzev sorte Gala, sve gajene sorte pripadaju zimskim sorta koje se ubiraju od sredine septembra pa sve do novembra, zavisno od klimatskih uslova.
Sorta Ajdared. Sorta nastala ukršanjem sorti Jonatan x Vagener u SAD. Sorte je slabije bujnosti (može se uspešno gajiti i na podlozi MM106) i vrlo je osetljiva na pepelnicu (poreklo od sorte Jonatan). Vrlo se lako proređuje hemijskim putem, a čak i u slučaju veće rodnosti nema izraženu sklonost ka alternativnom rađanju. Plodovi su okrugli, blago spljošteni, sa slabo naznačenim rebrima oko čašice mase oko 200g. Osnovna boja pokožice je žuto/zelena, a dopunska boja je crvena. Pokožica je gusto prekrivena belim lenticelama. Vrlo dobro se čuva u hladnjačama (5-8 meseci). Sazreva početkom oktobra.
Roze delišes. Sorta poreklom iz SAD i nepoznatih roditelja. Sazreva u drugoj polovini septembra. Velike je bujnosti, umerene rodnosti, i nešto kasnije prorodi. Plod je težine oko 200g, zvonasto konusnog oblika sa vrlo izraženim rebrima. Pokožica je debela, glatka, srednje sjajna.Osnovna boja je zelenkasto-žuta, a u punoj rodnosti je tamno žuta. Dopunska boja je u pramenovima i intenzivno je crvena. Slabije je obojena sorta. Meso je krem-žute boje, brzo brašnjavi i postaje meko.Sorta je sa jako slatkim mesom i izraženom aromom.U hladnjačama se čuva do aprila, ali je sklona pojavi gorkih pega, staklavosti i posmeđivanju pokožice. Mane su joj osetljivost na mraz i čađavu krastvost. Takođe je sklona prerođvanju. Ima labilan genotip, pa je do sada stvoreno preko 70 mutanata.
Zlatni delišes. Poreklo je iz SAD, i nepoznatih je roditelja. Sorta odlične rodnosti, mada vrlo sklona alternativnom rađanju. Ima tendenciju da formira 2-4 ploda u grozdovima, tako da je proreda vrlo važna pomotehnička mera. Plod je mase oko 180-200 g, konusan i blago izdužen, sa izraženim rebrima oko čašice. Ima dugu i tanku peteljke što je vrlo dobro, jer to uslovljava da se on nešto teže otkida pod naletima vetra, a takođe u toku berbe imamo manje gubitaka ukoliko su plodovi skupljeni u grozdove. Na pokožici su uočljive braon lenticele, nema dopunske boje već samo osnovna koja je žuta. Meso je žućkaste boje i dosta je čvrsto. Sorta se jako dugo može čuvati u odgovarajućim uslovima, tačnije, čak 8-9 meseci u ULO hladnjačama. S druge strane, vrlo loše se čuva u normalnoj atmosferi, pri čemu brzo kalira i brašnjavi. Karakteristično za sortu je rđasta prevlaka koja se može javiti u pojedinim godinama. Da bi se ona izbegla koriste se otporniji klonovi kao što su Reinders i klon B. Sazreva u drugoj polovini septembra.
Granny Smith. Sorta je poreklom iz Australije, i nepoznatih je roditelja. Sorta je dosta bujna, mada sa godinama pada ta bujnost opada. Ima oštre uglove grananja, i sklona je izduživanju tako da je neophodno to rezidbom kontrolisati. Takođe je poželjna primena i određenih regulatora rasta kao i konotrolisana primena azotnih đubriva. Sorta je visoke i redovne rodnosti, sa vrlo dobrim samoregulatornim mehanizmom, tj. sorta sama odbacuje višak ploda tako da postoje male šanse za alternativno rađanje. Plod je dosta krupan (200g), i velike je specifične težine. Okruglo konusnog je oblika. Pokožica je sjajna i glatka i prekrivena beličastim lenticelama. Takođe poseduje i debelu voštanu prevlaku što omogućava vrlo dobro čuvanje u gotovo svim uslovima, a dužina čuvanja u kontrolisanoj atmosferi lako dostiže i 6-7 meseci. Relativno je loših organoleptičkih svojstava, i velika mana jeste pojava posmeđivanja pokožice „SKALDA“ nakon iznošenja iz hlađenog prostora.
Breburn. Sorta poreklom sa Novog Zelanda. Nastala ukrštanjem sorti Granny Smith x Lady Hamilton. Srednje je krupnoće i kasnog zrenja. Plod ima vrlo čvrsto i hrskavo mesto, zbog čega se često koristi u hibridizaciji jer je to vrlo poželjna osobina. Dosta dobro se čuva, mada je sklon brašnjavosti. Sorta je male bujnosti i odlične rodnosti.
Gala. Kao i Breburn potiče sa Novog Zelanda. Nastala ukrštanjem sorti (Koks orandž x Roze delišes) x Zlatni delišes. Velike je bujnosti i rodnosti. Plodovi su relativno krupni (oko 150g). Često joj nedostaje dopunske boje, zbog čega se koriste njeni bolje obojeni klonovi. Meso je visokog kvaliteta, slatkog ukusa. Odlično može da se čuva u adekvatnim uslovima. Sazreva oko 20. avgusta. Od klonova se najviše koriste: Brookfield Gala, Gala Schnitzer, Gala schniga, Gala mast, Royalgala, Rubigala.
Jonagold. Poreklom je iz SAD. Nastala je ukrštanjem Jonatana x Zlatnog delišesa. Sorta je triploidna i zbog toga je loš oprašivač, i takođe je velike bujnosti i krupnih plodova. Plodovi su dobro čuvaju (do aprila meseca) s tim što ima lošu osobinu da se pokožica tokom čuvanja masti. Dopunska boja je crvena mada je vrlo teško dobija, zbog toga se koriste klonovi Red Jonaprince, Jonagored. Sazreva oko 10 dana pre Zlatnog delišesa tj. sredinom septembra.
Fuji. Sorta poreklom iz Japana. Nastala je ukrštanjem sorti Ralls Janet x Roze delišes. Zbog svojih roditelja ima sladak ukus i velike je bujnosti. Plod je okrulgast relativno krupan. Dopunska boja je crvena. Kasno sazreva i vrlo je sklon alternativnom rađanju pa je zbog toga vrlo bitna mera i proreda plodova, kao i odabir klonova kojih ima jako puno. Po pitanju alternativnosti najmanje problema ima klon Zhen Aztec.