Malo je poznato kako se proizvodi, kao i odakle potiče leblebija koja je dostupna na našem tržištu, ali ljudi sve veću pažnju posvećuju zdravoj ishrani, tako da će organski proizvodena leblebija imati odličnu perspektivu na tržištu.
Najbolje pretkulture su mu okopavine, a posle njih strne žitarice. Leblebija se može češće uzgajati na istoj površini, što je prednost za sušna područja, gde nema mogućnosti za navodnjavanje. U osnovnoj obradi i pripremi zemljišta za setvu preporučuje se đubrenje na bazi 20 – 30 kg/ha azota, 40 – 90 kg/ha fosfora i 20 – 35 kg/ha kalijuma.
Gaji se u mediteranskom području i seje se od kasne jeseni do ranog proleća.
Klija pri niskim temperaturama i dobro podnosi mrazeve, pa se u kontinentalnom delu može sejati već početkom marta.
Može se sejati na međuredni razmak od 30 – 70 cm, a razmak u redu 10 – 30 cm, što pretpostavlja potrebu semena od 50 – 150 kg/ha, u zavisnosti od krupnoće. Dubina setve iznosi 5 – 7 cm, dublja je na lakšim i suvljim zemljištima, a plića na težim i vlažnijim. Ako je posejana na širi razmak, može se vršiti međuredna kultivacija. Na našem području uslovi i način gajenja identični su kao kod soje. Osnovna obrada zemljišta počinje u jesen dubokim oranjem, a nastavlja se u proleće predsetvenim radovima.
Seme se poseje kao i za soju, sa međurednim rastojanjem od 70 cm i 5-10 cm u redu. Optimalan rok za setvu je između 15. aprila i 1. maja, dok se usev skida oko 20. Avgusta. Prihrana se obavlja stajskim đubrivom u periodu osnovne obrade zemljišta i veštačkim đubrivima koja treba uskladiti sa analizom zemljišta. Zaštita zasada pod ovom biljkom je ograničena uglavnom na suzbijanje korova i međuredno kultiviranje. Prilikom okopavanja treba obratiti pažnu jer deo korena zna da se nalazi plitko pod zemljom. Što se tiče bolesti i štetočina povremeno se mogu razviti kolonije lisnih vaši, međutim to prođe bez značajnijih posledica, a od bolesti se mogu pojaviti neke vrste mozaičkih oboljenja u periodima kada je toplo i vlažnost vazduha visoka. Navodnjavanje je preporučljivo ukoliko se desi sušni period tokom porasta lisne mase i razvoja mahune. Ako se gaji u organskoj proizvodnji, zahteva dosta fizičkog rada, najmanje 4 okopavanja, a za prskanje se može koristiti kompost od koprive.
Leblebija prilično ujednačeno sazreva, a mahune ne pucaju, pa je lako odrediti termin žetve. Žetva se obavlja adaptiranim kombajnom kao za pasulj. Na manjim površinama biljke se čupaju ili žanju, a nakon sušenja vrše. Prinosi zrna mogu dostići 3,3 t/ha. nakon žetve seme treba sušiti, pa tek onda uskladištiti. Prinos koji se ostvaruje od 1ha pod nautom (leblebijama) je 2,2-3,3 t/ha.
Kako je leblebija (naut) kod nas još ređa biljka, treba biti oprezan prilikom nabavke semena.
Cena kg leblebija je oko 200 dinara.
Jedna šolja ove namirnice vam takođe obezbeđuje 50 % dnevne potrebe organizma za kalijumom, 2% za vitaminom A, 13% za vitaminom C, 69% za gvožđem, 55% za vitaminom B6 i 57 % za magnezijumom. Pored svega toga leblebija sadrži i vitamin K, folate, fosfor, cink, bakar, mangan, kolin i selenijum.
