Povrtari u Evropi dosta su fokusirani na proizvodnju celera, dok kod nas to nije slučaj. Kod nas se gaji veoma malo, a imamo dobre uslove za njegovo gajenje. Po rečima naših poljoprivrednika, ima poteškoća, plasman je najbitniji. Puno povrća uvezemo i onda nema mesta za naše proizvode, ističe Mile Stojadinović, i dodaje: proizvodim celer i odmah ga prodajem, dobro bi bilo da imam hladnjaču ali nažalost, nisam u mogućnost da kupim.
Stojadinović nam ističe da celer gaji u plodoredu sa drugim povrtarskim ili ratarskim biljkama, ali ne posle korenašica koje jako osiromašuju zemljište, uključujući i repu. Parcele se oru u jesen, na dubini od 30 cm, s tim što se prethodno nađubri zgorelim stajnjakom 60 do 80 t/ha i polovinom fosfornih i kalijumovih đubriva (50 do 60 kg fosfora i 70 do 100 kg kalijuma po hektaru).
Onda u proleće unosi se đubrivo sa pripremom zemljišta za sadnju kada se površinski sloj đubri i sa 60 do 80 kg čistog azota.
Rasad se proizvodi u polutoploj leji, a niče za 18 do 25 dana, obično 21. Počinje da niče na 4,4°C, a nicanje prestaje već na 24°C. Optimalne temperature za rast i razviće celera su od 17 do 20°C. Izdržava mrazeve od -5 do – 6°C.
Za proizvodnju rasada najbolje je koristiti gotove supstrate dobrih vodnovazdušnih osobina i sadržaja hranjivih elemenata neophodnih za razvoj. Supstrati su sterilni i ne sadrže uzročnike bolesti. Rasađivanjem sa grudvom supstrata na korenu, biljke prelaskom na poljske uslove ne doživljavaju stres kao one presađene sa golim korenom. Seme celera veoma sporo klija i niče pa je dobro ako se pre setve ono potopi u vodu temperature 20 stepeni na svetlu dan ili dva.
Nakon što biljčice niknu i razviju prve kotiledone listove, temperaturu u zaštićenom prostoru sniziti na 18 stepeni s tim da noćne budu nešto niže, ali ne ispod 12 stepeni C uz redovno provetravanje i vlaženje supstrata. Takav temperaturni režim se održava sve dok biljke ne razviju 4-5 stalnih listova, odnosno 10-12 nedelja nakon setve.
Prihrana preko lista se primenjuje samo kada se primeti gubitak tamno zelene boje. Pre rasađivanja rasad je poželjno tretirati nekim kontaktnim fungicidom ili fungicidom na bazi bakra. Nedelju dana pre planiranog roka rasađivanja zaštićene prostore treba maksimalno otvoriti kako bi rasad došao u direktni kontakt sa svetlošću. Celer se rasađuje kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.
Najpoznatije sorte celera korenjaša su Praški orijaš, Alabaster, Magdeburški, Voltrefer i Valder. U zemljama Zapadne hemisfere više se gaji celer rebraš kao što je Biggold, Elne, Utah 52/70 R, Tall Utah, Golden Self blanching.
Na primer ako se gaji u plasteniku na 100 m2, treba da se uloži 1.000 evra, nakon plasmana i naplate šeste berbe bruto dobit je 500 evra, istakao nam je Mile Stojadinović.
Za čišćenje organizma
Izrendati 100 g celera, dodati dve kašičice prepečenog susama, i dodati čašu jogurta. Jesti mesec dana svakog jutra, može da zameni i doručak.
