Bob je jednogodišnja mahunarka , visine 40-100 cm. Gajio se još u staroj Grčkoj i Rimu. Tako je bilo sve do dolaska pasulja. Sada je samo simbolično prisutan u ljudskoj ishrani. Sećam se da sam ga viđao sporadično u baštama koje su uglavnom sejale starije žene i to negde do polovine osamdesetih godina. Kasnije se ne sećam da sam ga video u baštama osim baš pojedinačnih slučajeva.

Seje se kao i grašak u rano proleće . Zanimljivo je da se može gajiti i u brdskoplaninskom području. Prema krupnoći semena ga delimo na sitnozrni, srednjezrni i krupnozrni.

Za setvu jednog hektara je potrebno 150-200kg/ha. Optimalna temperatura za rast i razviće boba je oko 10 °C, a u vreme zrenja od 15-20 °C. 

Obrada zemljišta , đubrenje i zaštita od korova i štetočina je ista kao i kod graška, Dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Zemljišta bogata organskom materijom dobro čuvaju vlagu kaja je neophodna bobu pa i o tome treba voditi računa.

Seje se u redove sa međurednim rastojanjem od 50-60 cm i u redu 7-8 cm.
Mere nege su pored okopavanja i uništavanja korova i štetočina , razbijanje pokorice , navodnjavanje i zakidanje vrhova koje se obavlja posle obrazovanja 3-4 sprata mahuna. 

Ako su biljke bujne treba paziti na poleganje tako što se pored reda zategne žica ili kanap pričvršćena na kolje i tako služi kao oslonac.
Rano se seje kako bi se izbegao može se slobodno napisati poguban uticaj vrućine i suše na prinos. Rana setva i korišćenje navodnjavanja su garancija da se moše očekivati prinos.
Od mladog lišća se pravi ukusna salata i to je u prvim danima proleća . Mlade mahune se beru dok su krte i sočne sa slabo razvijenim zrnom.Isto tako se koristi i mlado zrno.
Prinos po hektaru je 5000-6000 kilograma mladih mahuna , a mladog zrna do 3000 kilograma po hektaru.

Sveže mahune se mogu čuvati u hladnjačama na temperaturi 4º-6°C , sa 90-95% vlage u vazduhu od 20 do 25 dana .

Od sorata kod nas sami proizvođači najčešće čuvaju i proizvode svoje seme. Proteini kojih može biti i do 33% su pristupačniji i od proteina iz pasulja. Bob ima dosta organskih kiselina , a najviše limunske koja ima alkalizujuće dejstvo na organizam čoveka.

Zanimljivo je da bob sadrži najviše fosfora od svih namernica čak i do 542 mg ma 100 grama zrelog zrna. Fosfor je važan mnogo , a to dokazuje i saznanje da ljudi koji jedu dosta mahunarki nemaju problem sa pamćenjem.
Može i po sadržaju proteina da menja meso.

Sve ovo napisano nam govori da je bob neopravdano zapostavljen u proizvodnji i ishrani ljudi. Treba ga koristiti i kaomlade mahune i kao mlado zrno . Postoji dosta recepata koji nam omogućavaju da spremimo ukusnu hranu .
Ima važno mesto i u narodnoj medicini gde se koristi u lečenju bolesti mokraćnih organa, kod kašlja , dizenterije i bubrežnog kamenca.