Crveni luk je dvogodišnja biljka sa periodom vegetacije od 90 do 180 dana, u zavisnosti od sorte i agrotehničkih uslova. Crveni luk je nepravedno zapostavljen u ishrani u odnosu na crni luk. Razlikujemo sorte koje su namenjene za potrošnju mladog luka, za svežu upotrebu i za čuvanje.

Crveni luk gaji se na nekoliko načina, ali za baštu je preporučljiv uzgoj iz arpadžika. Najbolje je za sadnju upotrebiti srednje veličine glavice. Sitnije daju manje glavice, a krupne češće formiraju cvet. Sadi se na proleće sa razmakom u redu 20×10 cm. Potrebna količina semena je 6-7 kg/ha. Dubina setve je oko 2 cm. Optimalna temperatura za klijanje je oko 15 °C. Crveni luk je otporan na niske temperature. Mlade biljke mogu da izdrže kratkotrajne negativne temperature do -1 °C.

Ova biljka ima veće potrebe za vodom, pa je neophodno često zalivanje. Navodnjavanje luka moguće je obezbediti uz pomoć sistema „kap po kap“. Redovno zalivanje omogućiće krupnije i ujednačene glavice. Neophodno je redovono čišćenje od korova, naročito u fazi formiranja biljke.

Zemljište bi trebalo da bude kvalitetno, dobro obrađeno, usitnjeno i sa mnogo humusa. Crvenom luku ne odgovaraju kisela i peskovita zemljišta. Na isto mesto dolazi tek četvrte godine. Sadi se posle kultura koje su pođubrene stajnjakom i koje ostavljaju nezakorovljene parcele. Pogodne predkulture su pasulj, krompir, pšenica, ječam i detelina.

Šargarepa je posebno dobra kao predusev, ali i kao združeni usev sa crvenim lukom, jer jedno drugo štite od napada štetočina.

Nakon pripremljenog zemljišta, leje i iskopanih kanala za sadnju luka, preporučeno je posuti malu količinu mineralnog đubriva. Jedna šaka đubriva ili dve po celoj leji biće sasvim dovoljne.

Stručnjaci savetuju da, ako ste pravilno napravili razmak prilikom sađenja crvenog luka, ostaje vam dovoljno prostora između lukovica koji možete da iskoristite. Tu možete posejati, na primer, malo zelene salate, koja će veoma brzo biti spremna za branje. Dok luk poraste, salatu ćete već obrati, a prostor između redova će opet biti prazan i spreman za okopavanje. Na taj način ćete istu parcelu iskoristiti za dva useva.

Crveni luk se vadi kada stabljike polegnu. Zavisno od sorte, to je period avgusta meseca. Glavice ne treba duže čuvati u zemlji, pošto tako gube na ukusu i kvalitetu. Vađenje crvenog luka obavlja se po suvom vremenu, odstranjuju mu se suve ljuske i skladišti se u tamne i hladne prostorije.

Direktnom setvom iz semena prinos crvenog luka može biti 40-50 t/ha. 

Crveni luk ima visoku hranljivu vrednost, obiluje vitaminima, mineralima i eteričnim uljima. Blagotvoran je za disajne organe, probavu i rad creva. Crveni luk možete konzumirati svaki dan i dodati ga u skoro svako jelo koje se kuva. Stručnjaci kažu da je mnogo korisnije da se crveni luk pojede sirov. Ova vrsta luka je najlepša i najukusnija od svih.