Selo Lelić je na severoistočnoj strani Leskovačke visoravni i na južnoj strani grada Valjeva. Zemljište je krečnjačko, od sekundarnog krečnjaka, prepunog vrtačama različitog oblika, od kojih su neke ispunjene vodom i grade seoska jezera. Da nije vrtača, poređanih u krug ili nizove zemljište bi bilo ravno, ovako je neravno.
U selu postoje dva izvora: Ljutenac pod Prljušom i Studenac pod Mlađevima. Oba izvora su u porfiritskom terenu, dosta jaki i retko presušuju. Od tekućih voda u ovom selu je Gradac, koji protiče istočnim krajem sela kroz kamenitu, strmenitu nepristupačnu dolinu.
Selo Lelić postalo je jedno od najposećenijih mesta u Srbiji kada su u istoimeni manastir prenete mošti Svetog Vladike Nikolaja. Priliku da od turista zarade, meštani još nisu iskoristili.
Desetine hiljada vernika, poklonika i turista, manastir Lelić, jedno od srpskih svetilišta, pohode svake godine. Međutim, za meštane ovog kraja to je i dalje samo neiskorišćena mogućnost za razvoj sela.
Ljudi se bave stočarstvom i voćarstvom. Nekada je šljiva bila na prvom mestu, uglavnom je sušena ili na imanjima ili u sušari koja je srušena a bila je u posedu zadruge nekada vrlo razvijene.
Porodica Dobrašinović, živi u selu Lelić, i bavi se stočarstvom.
Imanje porodice Dobrašinović, vodi Milena Dobrašinović, ostali članovi porodice rade i pomažu kada mogu.Trenutno imaju preko 140 grla ovaca sa podmlatkom i dve krave. Nekada su držali više krava i pravili sir, sada zbog krize sir je jako jeftin i zbog slabe prodaje to više ne rade.
Imaju i Sjeničke i Romanovske ovce i po mnogima te ovce su među najboljim stadima ove rase kod nas.
Prihod u ovčarstvu kada se proizvode jagnjad za klanje je jako mali. Jagnjad uglavnom idu u priplod i tako pokušavaju da bar malo unaprede proizvodnju. Na 10 h proizvode uglavnom kabastu hranu za stoku. Imali su 4 ha zasada šljive, ali su dosta iskrčili, jer im se kako kaže ne isplati. Dobitnicu su brojnih nagrada u uzgajanju ovaca.
