Na osnovu iskustava i istraživanja naučnika, plodored je još više bitan za organsku poljoprivredu nego što ima ulogu u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, jer su nam agrotehničke mere ograničene u smislu primene đubriva i pesticida kada se govori o organskoj poljoprivredi. Koja je osnovna svrha plodoreda?
Plodored ima višestruku vrednost, a njegovi osnovni zadaci su:
– održavanje plodnosti zemljišta, odnosno doprinos njegovoj strukturi, sadržaju azota i humusa;
– regulacija bolesti, štetočina i korova;
– smanjenje gubitka hraniva ispiranjem;
– sprečavanje i minimalizacija erozije.
Ova važna agrotehnička mera dobija na još većem značaju pravilnim izborom plodoreda jer se u značajnoj meri može olakšati niz drugih mera koji će se sprovoditi tokom poljoprivredne proizvodnje. Ovo posebno važi za kulture kao što su organske žitarice. Da bismo vam slikovitije objasnili kako se radi plodored u organskoj poljoprivredni navešćemo nekoliko zanimljivih primera i neke od osnovnih principa koje treba da primenite. Najpre treba imati u vidu da se kulture koje formiraju duboko korenov sistem trebaju smenjivati sa onim usevima koji imaju plitak korenov sistem. Takođe i u pogledu hraniva treba voditi računa i smenjivati kulture koje ostavljaju različite vrste hraniva i takođe crpe različite vrste hraniva iz zemljišta dakle ovde možemo govoriti o održavanju zemljišta ali i povećanje njihovog biološkog potencijala (umesto da ga osiromašimo mi ga možemo i popraviti). Takođe, moramo da vodimo računa o uspostavljanju balansa između kultura sa plitkim korenom odnosno žitarica i drugih vrsta kao što su na primer pokrovni usevi poput crvene deteline i lucerke. Lucerka ima koren koji prodire dublje i ona treba da se smenjuje sa usevima koji imaju plitak koren. Takođe duboko u zemljište prodire koren suncokreta i kukuruza. Kada već govorimo o korenu treba razmisliti i o samoj masi korena i po mogućstvu smenjivati useve sa velikom korenovom masom sa onima koji imaju slabiji kržorenov sistem. Na ovaj način vodimo računa i o strukturi zemljišta.
Ono što takođe treba da se ima u vidu je da kukuruza troši velike količine vode iz zemljišta i treba ga smenjivati sa kulturama koje su manje zahtevne u pogledu vodnog režima. Takođe je zanimljivo da postoje određene kulture koje za sobom ostavljaju supstance koje drugim uslovima mogu pomoći u borbi protiv biljnih bolesti i štetočina. Primera radi, veliki problem proizvodnje organskog krompira je krompirova zlatica. Međutim, istraživači su uspeli da otkriju jednu hrizantemu koje na prirodan način sprečava obilniju pojavu ovog insekta a radi se u afričkoj hrizantemi koja je u procesu oplemenjivanja u Keniji proizvedena sa većim procentom etarskih ulja, tako se ova hrizantema može koristiti kao rubni usev ili se njen ekstrakt može koristiti da svojim mirisom maskira specifičan miris krompira.
Poslednje ali ne i nebitno, već veoma važno je da imate u vidu zapravo šta je vaša proizvodna orijentacija odnosno šta vi želite da proizvodite. Dakle, ako je to krompir treba da mu obezbedite prethodno nahranjeno zemljište koje će pokazati dobre proizvodne rezultate. Kada je reč o krompiru a možete primeniti neke od navedenih metoda za odbranu od krompirove zlatice svakako posle krompira ne treba ponovo da na istoj površini gajite krompir već se treba odlučiti za neku drugu kulturu koja će odmoriti zemljište i stabilizovati njegovu strukturu. Dakle ovde bi mogli preporučiti ozima strna žita.
