Tražnja za organskim voćem i povrćem veća je od proizvodnje u našoj zemlji. Tako za kilo organskog kupusa mora da se izdvoji nekad 150 dinara, a konvecionalno uzgojen košta i 30. Kupaca ima, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu, ali i u okolnim bogatijim zemalja, koji hoće biljku samo od „vode i zemlje“, pa ni ne gledaju u cenu.
Pola hektara zemlje, 3.000 evra investicije u organsku proizvodnju – to je dobar zasad za budući biznis iz bašte, iz koga može izniknuti 10.000 evra zarade, savetuju poljoprivrednici.
Familija Vozar iz Kisača već trideset godina su lideri u organskoj proizvodnji u Vojvodini. Počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15. Prvi su na tržište doneli organski brokoli i meksički krastavac.
„Počnite sa pola hektara“
– Savetujem ljudima da krenu sa pola hektara i dobro se upoznaju sa kulturom koju hoće da uzgajaju. Ratarske kulture su jeftinije, ali od njih ne može da se živi, ako je pšenica 20 kilogram dinara na tržištu, organska će biti 30 i to je to. Povrće je već drugo, ulaganja za pola hektara su oko tri hiljade evra, a ako vam rodi kako treba, može da se zaradi i čak 10.000 evra. Proizvodi mogu da se prodaju ne samo u velikim gradovima nego na svim pijacama to ide dobro – rekao je Vladimir Vozar.
U zavisnosti od vrste voća, za hektar, treba da se uloži od 6.000 do 8.000 evra, ali nakon pet godina može svake sezone da se zaradi i po 12.000 evra. U prvoj godini najveći problem da li će roditi, dok u drugoj kako sačuvati rod. Tada se sa raznim komponentama od koprive i majčine dušice poljoprivrednici bore sa štetočinama, ali napominju, to čovek mora proći da bi temeljno naučio.
Ratarske kulture su jefitinije i nisu isplative, najbolje je uložiti u povrće i voće koga ima malo
Međutim, početnici teško da se mogu osloniti na subevncije zbog čega točaka ove trenutno najpopolarnije poljoprivredne grane nikako da se zakotrlja. Po hektaru iznose 2.800 dinara, što je samo 40 odsto više u odnosu na podsticaje za konvencinalnu proizvodnju, po čemu je Srbija na dnu liste evropskih zemalja. Neke lokalne samouprave, poput Novog Sada, daju dodatne podsticaje organskim uzgajivačima, kupuju im sertifikate, repromaterijale i semenja.
