Selenča je selo u opštini Bač sa oko 3.000 stanovnika, od kojih su 95% Slovaci. U poslednje vreme često se pominje kada je u pitanju organska proizvodnja, postoji i Centar za organsku proizvodnju Selenča.
Selenča se dosta razlikuje od drugih sela i treba je obavezno posetiti. Selo je nekoliko puta proglašavano za najčistije selo u Vojvodini, i Srbiji, i predstavlja uspešan i zanimljiv miks tradicije, korišćenja prirodnih potencijala i novih ideja.
Zanimljivo je da čuvaju tradiciju, vole da oblače i da se slikaju u slovačkoj nošnji i ponesu taj osećaj bogatstva različitosti kao uspomenu, sa sobom.
U bilo koju kuću da uđete, zatećiće te masivne krevetima i ormare, obaveznim dunjama i jabukama, ima prelepih cvetnih dvorišta i vrtova.
Prilikom studijskom putovanja u Tursku Republiku, upoznali smo i Jan Valu, meštatina ovog sela.
Jan Vala sa svojom porodicom, dva sina i suprugom, obrađuje, oko 40 hektara zemlje. Najviše seje soju, kukuruz, a i sirak metlaš. Jan kaže da mu sinovi pomažu u svemu. Kako ističe naš sagovornik sve rade sami, samo kada je sirak metlaš u pitanju to rade ručno, i onda unajmljuju radnu snagu. Dosta meštana ovog sela je otišlo u Slovačku, pa ih je teže i naći.
-Kod nas se sirak metlaš još uvek gaji na tradicionalan način, a seče ručno. Ova kultura isplativija od proizvodnje soje i kukuruza, ističe nas sagovornik, i dodaje:
-Sirak metlaš nije zahtevna biljka, ima siguran plasman i proizvodnja je profitabilna. Na ovim područjima gaji se tradicionalno i ratari dobro znaju tehnologiju proizvodnje. Agrotehnika je kao i za kukuruz, zaorava se, ili stavlja predsetveno NPK đubrivo; seje se na razmak 7-8 cm; ne prihranjuje se; njiva mora biti čista od divljeg sirka, jer ga je nemoguće tretirati sa herbicidima.
-To je naš tradicionalni usev, a gajimo ga i žanjemo, odnosno sečemo, onako kako je to rađeno vekovima – srpovima oštrim kao britva – objašnjava nam Jan.
Soju i kukuruz prodaju u Vajsku, a sirak ostaje u selu. Po Janovim rečima, u selu ima puno metlara pa njima prodaju metlice, a seme od sirka takođe mesaoni.
Jan na svom gazdinstvu ima svu mehanizaciju, traktore i priključne mašine.
U Turskoj je gledao traktore, i nada se da če uskoro i kupiti jedan, kako kaže sa osmehom na licu, da se nađe, trebaće, posla uvek ima.