Najveći proizvođač kajsije u svetu su Turska i Iran, dok su u Evropi najznačajniji proizvođači Italija, Francuska, Španija i Grčka. U Srbiji se pod zasadima kajsije nalazi oko 5.290 ha. Posmatrano po opštinama, najveće površine se nalaze u Grockoj (1949 ha), zatim u Čačku (549 ha), Smederevu (234 ha), Zrenjaninu (95 ha) i Subotici (94 ha). Visina godišnje proizvodnje tokom poslednjih godina varira od 18.510 tona u 2005. godini do 44.077 tona u 2011. godini, sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 26.510 tona. Prinos varira od 4,5 do 8,7 tona po hektaru.
Porast tražnje za plodovima kajsije za svežu potrošnju je uslovio uvođenje novih sorti, kao što je Roksana, Cegledi bibor, Mađarska najbolja, Kečkemetska ruža, Ambrozija i domaćih sorti NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna, Novosadska rodna, Čačansko zlato, Čačanska pljosnata i dr. Kao podloga se najčešće koristi sejanac džanarike. Unapređenje proizvodnje kajsije bi trebalo da počiva na ograničavanju proizvodnje kajsije u odgovarajućim agroekološkim uslovima, korišćenju bezvirusnog sadnog materijala, kombinovanju sorti u zasadima, kao i intenzivnijoj tehnologiji gajenja iz razloga što je kajsija vrlo osetljiva na apopleksiju (sušenje stabla), kao i na virus šarke šljive.
Kako je istakao prof. dr Zoran Keserović, kajsija se gaji na nadmorskoj visini većoj od 150m. Istraživanja su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na džanarici pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100-120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, p kao najbolja generativna podloga za kajsiju pokazala se belošljiva, posebno za peskovita zemljišta.
– Prvo moraju da se izaberu odgovarajući agroekološki uslovi. Nije slučajno Zaklopača vodeći region u proizvodnji kajsije. Pa i okolina Čačka. To je nadmorska visina od 250-350 metara. Donja granica ispog koje ne bi trebalo da sadimo kajsiju je 170 metara. Mrazne 2012. oni proizvođači koji su imali kajsiju na terenima iznad 150 metara nisu imali probleme sa rodnošću. Ali je u ravnici sva kajsija izmrzla. Dalje, mora se saditi bar četiri sorte u zasadu. Saditi rane i kasne sorte, istakao je profesor Keserović.
Plodovi kajsije posle berbe vrlo brzo dozrevaju, a njihovo čuvanje je dosta ograničeno. Zbog toga je najvažnije da se utvrdi optimalan momenat berbe kako bi kupcu mogli da se isporuče kvalitetni plodovi. Naročito je važno da se na vreme oberu plodovi koji se koriste u svežem stanju, čemu obavezno prethode i druge operacije (klasiranje, pakovanje i transport do tržišta). Prezreli plodovi su slabo transportabilni, tako da se ne mogu usmeriti ni na bliža tržišta, a kamoli udaljenija ili na strano tržište. Prevremeno ubrani plodovi ne postižu odgovarajući kvalitet u pogledu izgleda i ukusa, jer se pokožica smežurava, nedovoljna je obojenost pokožice i mesa i ukus je znatno smanjen u odnosu na blagovremeno ubrane plodove
