Postoje velike razlike u rasama u pogledu proizvodnje mleka i mlečne masti. Na našim prostorima gaje se dve rase. Jedna od njih je simentalska, odnosno domaća šarena rasa, koja prosečno proizvodi oko 4.000kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Na drugom mestu je holštajnsko-frizijska, odnosno crno-bela rasa, koja prosečno proizvodi 6.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Krupnija grla sa sličnom naslednom osnovom daju više mleka od krava lakšeg tipa, što ukazuje na pozitivnu korelaciju između veličine životinje i proizvodnje mleka. Povećanje telesne mase krava od 1% utiče na povećanje mleka od 0,7%.
Promene u toku laktacije su velike. Posle dostizanja 30-50 dana od početka laktacije, količina mleka je u stalnom opadanju, sve do zasušenja krave. Krava povećava svoju laktacijsku mlečnost sa oko pet godina starosti. Od pete do osme godine mlečnost stagnira, nakon čega konstantno opada.
Veliki uticaj na mlečnost ima i starost junica na prvom teljenju. Rano teljenje može da ima negativne posledice na mlečnost, ako su junice ušle nerazvijene u proizvodnju mleka.
Kvalitetnom ishranom i razvojem junica, moguće je ostvariti dobru mlečnost kod krava. Po mnogobrojnim ispitivanjima, povećano učešće koncentrata u suvoj materiji obroka povoljno deluje na dnevnu mlečnost. Neke biljke, kao što su uljana repica i korovske biljke, mogu da utiču na miris, ukus i izgled mleka. Veoma je bitno napomenuti, da neki lekovi kao i pesticidi i insekticidi, mogu nepovoljno da utiču na strukturu mleka.
Na prinos mleka u velikoj meri utiče i način muže. Na početku muže procenat mlečne masti je nizak, a zatim raste do kraja muže, kada je količina mleka najmanja. Povećanjem broja muža raste i količina namuženog mleka. U tri muže, u odnosu na dve, proizvodi se više 15-20% mleka. Sa druge strane, veći broj muža povećava troškove rada. U toku laktacije, dolazi do promena u sastavu mleka. Povećava se procenat mlečne masti i proteina, dok se procenat laktoze ne menja.
Zdravstveno stanje krave je od velikog značaja za proizvodnju mleka, priplodnog podmlatka, kao i goveđeg mesa. Ishrana krava u velikoj meri utiče na reproduktivnu sposobnost. Najveće problem sa plodnosti imaju visokomlečne krave. Ako su potrebe krava u hranljivim materijama veće, u praktičnoj ishrani se češće čine greške.