Toplotni stres kod mlečnih krava javlja se kod visokih letnjih temperatura. Odražava se kroz nemir životinja, povećanu stopu disanja, smanjenu aktivnost grla, smanjen unos hrane, dolazi do okupljanja krava kod rezervoara za vodu.

Kod kontinuiranog toplotnog stresa, krave u laktaciji ne unose optimalnu količinu hrane na temperaturi od 27 stepeni i više. Toplotni stres povećava potrošnju vode za čak pet puta više od prosečne količine. Neki autori navode, da se pri velikim dnevnim temperaturama, proizvodnja mleka smanjuje za 15% i praćena je smanjenjem od 35% u efikasnosti korišćenja energije u produktivne svrhe.

Savremena tehnologija omogućila je stočarima da na brz i jednostavan način prate temperaturu u štali. Oprema za merenje atmosferskih faktora je direktno povezana sa kućnim računarom, pa je praćenje temperature i uslova u štali dostupno u svakom trenutku.

Postoji nekoliko načina koji se mogu primeniti u borbi protiv toplotnog stresa kod životinja u štali. Pojačana ventilacija utiče na brže strujanje vazduha i hlađenje životinja. Pored ventilacije, preporučeno je direktno hlađenje, odnosno prskanje vode na kožu životinje. Ovakav vid hlađenja daje najbolje rezultate,  ako se kombinuje sa ventilacijom i u uslovima niske vlažnosti vazduha. Treba obratiti pažnju na vrstu uređaja sa kojim se vrši prskanje, jer kapljice vode treba da budu od 0,05-0,15mm, tj. dovoljno velike da bi doprle do kože.