Dermatitis digitalis predstavlja oboljenje papaka multikauzalne etologije, koje veoma brzo prerasta u problem celog stada. Dermatitis digitalis prvenstveno treba suzbijati preventivno , a kasnije naravno kurativom, jer time pomažemo životinji da ispolji ceo genetski potencijal u ostvarivanju proizvodnih osobina, i doprinosimo konkurentnosti proizvodnog subjekta u tržišnim uslovima privređivanja.

Značajno utiče na smanjenje mlečnosti i povećanje troškova proizvodnje usled terapije. Mikrobiološkim pregledom kao uzročnici dermatitisa digitalisa su identifikovani: Bacteroides nodosus, Fusobacterium necrophorum. Pored navedenih uzročnika, pronađene su Echericia coli, i Staphylococus spp. kao i manji broj gljivica.

Ovo oboljenje se češće javlja na zadnjim nego na prednjim ekstremitetima (zadnji ekstremiteti su zaprljaniji od prednjih). Promene na zadnjim ekstremitetima su intezivnijeg karaktera nego na prednjim. Primećeno je da se učestalost ovog oboljenja javlja kod mladih i starijih kategorija goveda podjednako.

Dermatitis digitalis (Mortelarova bolest) je bakterijska infekcija koja dovodi do ulceroznog zapaljenja kože u predelu iznad zadnjeg dela papka i nešto ređe iznad međupapčanog prostora prednjeg dela papka. Uočene promene karakteristične za dermatitis digitalis su: upala površinskih slojeva kože, pojačano crvenilo prečnika do 10 cm, gruba, dugačka i nakostrešena dlaka, pusulozne promene izgleda jagode ili maline oivičene beličastim prstenom uz izlučivanje eksudata neprijatnog mirisa. Životinja se usled bolova otežano kreće i nerado hoda. Dermatitis digitalis se po svom stepenu veličine i starosti može podeliti u 3 grupe (internacionalna klasifikacija) i to na M1, M2, M3, M4. Od pravilne identifikacije stepena oboljenja zavisi za koju vrstu terapije ćemo se opredeliti. Takođe je jako bitno pravilno evidentirati stepen oboljenja radi praćenja poboljšanja ili pogoršanja stadijuma bolesti nakon terapije.

Terapija se sprovodi u vidu dezinfikecije obolelog mesta, 5% vodonik peroksidom (hidrogen) ili povidon jodidom i oksitetraciklin hlorid sprejom ili terapijskim gelom na bazi bakar sulfata.

Iz iskustva znamo da je terapija uvek skuplja nego preventiva. Zato akcenat treba prebaciti na preventivu i to što je pre moguće.

Prva faza se odnosi na sprečavanje širenja ovog oboljenja na zdrava grla: izgradnjom dezo barijera, redovnim izđubravanjem i dezinfekcijom ležišta, koridora kojim se grla kreću, provetravanjem objekta u cilju smanjenja temperature i procenta vlažnosti vazduha. Najvažniji segment preventive dermatitisa digitalisa predstavljaju dezinfekcione kupke na bazi bakar sulfata (CuSO4) u koncentraciji 10-20%, formalina 5-10%, ili cink sulfata (ZnSO4) 10-20%.

Takođe na našem tržištu je dostupno sredstvo na bazi bakar sulfata koje može da se koristi i u kurativi i u preventivi,  ima odlično svojstvo da nakon nanošenja dugo ostaje na mestu aplikacije i u velikoj meri može smanjiti broj obolelih grla u zapatu i poboljšati opštu situaciju kako u terapiji tako i u preventivi (u praksi bi to bilo da sa M4 za 10 dana bude M3, itd… ). Sa adekvatnim programom mera preventive i pravom kombinacijom kupki i pomoćnih sredstava, može se postići evropski standard u pojavi Dermatitisa digitalisa manje od 5% na nivou zapata.

Smanjenje negativnih posledica Dermatitisa digitalisa kod goveda je potrebno vršiti sistematski, beskompromisno i uporno uz prenošenje težišta sa kurative na preventivu i konstantnu edukaciju svih zaposlenih u govedarskoj proizvodnji.

Redovna obrada papaka je najbitniji činilac u otkrivanju oboljenja akropodijuma kao i u njihovoj preventivi. Osobe koje obavljaju ovaj posao moraju biti stručno osposobljene i edukovane. Stalno praćenje trendova i inovacija od strane stručnjaka iz ove oblasti je neophodno radi pronalaženja najboljeg mogućeg rešenja za problem koji je učestao , kao što je Dermatitis digitalis.