Nakon setve suncokreta vreme je da se okrenemo njegovoj prihrani. Kao što je poznato, suncokret je biljka koja se intezivno gaji u poljoprivredi, a isto tako gaji se i kao ukrasna biljka. Kao ratarska kultura, uzgoj suncokreta je zasnovan na tome što je on pre svega veoma dobra uljarica (sadrži 50% ulja u semenkama),ali sve više se koristi i kao zdrava hrana zbog visokog sadržaja vitamina E i selena.

Prihrana odnosno đubrenje je smeša materijala koji se koriste u poljoprivredi kako bi se poboljšao rast biljki.

Da bi se očekivali dobar prinos, morate obratiti pažnju na pravilno đubrenje zemljišta. Suncokret je biljka koja razvija veliku nadzemnu masu i snažan korenov sistem, i zbog toga ima velike potrebe za hraniljivim elementima. Međutim, upravo zbog dobrog razvijenog korenovog sistema on iz zemljišta usvaja hranljive materije koje su npr. ostalim ratarskim kulturama nepristupačne.

Za 3 tone prinosa suncokretu je iz zemljišta potrebno 120 kg/ha azota, 90 kg/ha fosfata i skoro 210 kg/ha kalijum oksida.

Što se tiče đubrenja azotom, ne preporučuje se unošenje količina većih od 60-70 kg/ha, pošto prekomerno đubrenje ovim elementom dovodi do smanjenja sadržaja ulja u semenu i opadanja otpornosti na gljivična oboljenja.

Pored azota, suncokretu treba obezbediti i dovoljnu količinu fosfora i kalijuma. Fosfor ima važnu ulogu u sintezi i prenosu masnih kiselina i ulja. Nedostatak fosfora negativno utiče na kvalitet semena, pošto se u njemu nalaze i rezervne supstance, kao što je na primer, fitin koji je jedinjenje fosfora. Kalijum povećava otpornost na sušu i smanjuje oštećenja od gljivičnih i bakterijskih oboljenja.