Čubar je biljka koju ljudi ne poznaju dovoljno kao i njegova lekovita svojstva. Ipak čubar se u poslednje  vreme sve više upotrebljava u pripremi hrane kao začin. Verujem da će se koristiti još više sad kad ste upoznati koliko je čubar lekovit.

Ova biljna je  aromatična i začinska vrsta u narodu je poznata pod sledećim nazivima: bresina, čubar, letnji čubar, vrijesak, bažulek, jaber, čuberica. Poreklom je iz Istočnog Sredozemlja i Srednjeg Istoka. Pominje ga Vergilije (70 p.n.e. – 19. p.n.e.) koji je ovu biljnu vrstu gajio u svom vrtu kao hranu za pčele, a opisao je kao veoma mirišljavu. Rimljani su je preneli u Englesku gde je postala jako popularna kao začinska biljka. Ima ukus veoma sličan biberu pa se dugo koristio kao zamena za biber.

Cveta od jula do septembra. Dostiže visinu do 45 cm. 

Čubar se najbolje razvija na punom suncu, mada može tolerisati kratku zasenu. Da bi ispoljila potpuni genetski potencijal i razvila ukusno lišće, zahteva zemljište bogato organskom materijoom i izvršiti dopunsko đubrenje. Mogu se koristiti pritke kao oslonac biljci da bi listovi ostali odignuti od zemlje i čisti. Bilo bi dobro ako bi se mogla sprečiti preterana oplodnja jer smanjuje lep ukus listova.

Čubar se može gajiti na različitim tipovima zemljišta i širokog opsega pH prednosti, međutim optimalna kiselost zemljišta je pH 6,8. Voli ocedna zemljišta bogata organskom materijom. U toku letnjih meseci neophodno je navodnjavanje za postizanje visokog prinosa i kvalitete listova.

U vreme kada je list dostigao maksimalnu veličiinu potrebno je redukovati svetne pupoljke jer se na taj način podstiče razvoj listova, odnosno transport aromatničnih materija te će listovi biti ukusniji.

Čubar se može gajiti i u zaštićenom prostoru. Potrebno je obezbediti kvalitetan supstrat ili baštensku zemlju i dosta sunčeve svetlosti. Ukoliko se gaji kao dekorativna vrsta nije potrebna nikakva mera nege, ali ukoliko se gaji zbog listova, potrebno je, kao što smo rekli, ukloniti cvetove, odnosno pupoljke. 

Ova lekovita vrsta lako raste, međutim ono na šta se treba obratiti pažnja je rasađivanje, ukoliko biljku proizvodimo preko rasada. Čubar ima jako osetljiv korenov sistem te je potrebno ili proizvoditi direktnom setvom ili preko rasada, ali sa biorazgradivim saksijama jer će se na taj način izbeći vađenje biljke, a samim tim i mogućnost oštećenja korenovog sistema.

Seme ove biljke ispušta supstancu koja onemogućava klijanje drugih semena, tako da ukoliko gajite u zaštićenom prostoru treba paziti da se ne meša seme čubara sa semenom drugih vrsta. Međutim, ova susptanca izgleda ne utiče na na korovska semena tako da se nije mogla upotrebiti mera borbe protiv korova.

Kao predusev treba koristiti vrste koje ostavljaju zemljište nezakorovljeno jer su korovi veliki problem u usevu čubara prilikom žetve. Kao predusev može biti pšenica i detelina.

U jesen je potrebno obaviti osnovnu obradu, a u proleće dopunsku obradu i predsetvenu pripremu zemljišta. Setva se obavlja početkom aprila, odnosno kada prođe opasnost od rano prolećnih mrazeva i kada je temperatura zemljišta optimalna za setvu ovog useva. Optimalna temperatura za klijanje semena je 18 – 20 °C. Biljka niče za 12 – 14 dana. Čubar se seje na razmaku u redu od 30 cm. Zemljište treba održavati u optimalnoj vlažnosti jer ne podnosi zemljišnu sušu. 

U zaštićenom prostoru setvu izvršiti krajem zime na dubinu od oko 1 cm. Dublja setva će onemogućiti klijanje semena. Setvu je najbolje obaviti u biorazgradivim saksijama jer čubar ne podnosi presađivanje. Ukoliko to nije moguće, rasađivanje treba obaviti sa velikom količinom zemlje da se koren ne bi oštetio. 

Čubar se može gajiti i u integralnoj zaštiti luka i pasulja jer odbija biljne vaši. Ukoliko želimo da ga koristimo u tu svrhu, čubar je potrebno zbog slabijeg klijanja i nicanja ranije, krajem zime posejati rasad u zaštićenom prostoru, a zatim na proleće izneti na otvoreno polje.

Listovi se mogu brati kada biljka dostigne visinu oko 15 cm. Prilikom branja potrebno je da se ostavi najmanje 5 cm stabla od osnove da bi biljka mogla da se regeneriše.

Optimalno vreme za berbu lišća je neposredno pred cvetanje kada je sadžaj ulja u listovima u maksimumu. Berba se obavlja ujutru, nakon što se rosa osuši, a Sunce ne bude previše jako.

Pored listova, biljku možemo gajiti i za ceo izdanak. U tom slučaju žetva se obavlja u ranoj fazi cvetanja, kada ima samo nekoliko semenki na biljkama.

Čubar ima svojstva antispazmolitika, adstrigensa, baktericida, ekspetoransa, stumulansa, instekticida. Prečišćava organizam, ublažava nadimanje  (zbog čega je Nemci zovu pasulj trava), ublažava tegobe organa za disanje i varenje. Ističe se njegovo povoljno delovanje na regulisanje rada jetre i žuči. Stari Rimljni i Grci su smatrali da je čubar dobar afrodizijak. Čubar se koristi za smirenje nerava, za lečenje proliva, i jako prija dijabetičarima. Leči  stomačne-crevne probleme: grčeve, probleme sa želucem pa čak i glisti. Čaj se pripremana sledeći način: 20g čubra, 20gpodzemnog stabla od srdobolje i 10g nane. Promešati biljke i od ove mešavine uzeti 3 kašike preliti sa 500 ml vode (ključale)  ostaviti da odstoji 3h zatim piti umesto vode.