Prilikom puta za Arnajevo, svratili smo kod porodice Lepojević iz Trebeža. Dočekali su nas Ljubiša i Miljana Lepojević. Miljana ide u srednju Medicinsku školu, a otac  Ljubiša radi u Toplani.  Slobodno vreme Ljubiša  provodi u bašti, koja se nalazi u sklopu kuće gde žive.

Po broju stanovnika, Trebež predstavlja najveću naseljenu celinu u Lipovici. Sa južne i zapadne strane je ograničen Lipovičkom šumom, na severozapadu Ibarskom magistralom, a na severu Lipovičkim putem.

Poslednjih nekoliko godina, Trebež je postao veoma atraktivna zona za investitore i uopšte kao industrijska zona, pre svega zbog odlične veze sa Ibarskom magistralom i blizine gradu.

-Bašta oplemenjuje čoveka. Kada vidimo koliko je vremena potrebno da paradajz i parika pristignu na više ne kupujemo  3 – 4 kilograma, sada su nam dovoljna 2-3  ploda koja ćemo ubrati u našoj baštiu sred sezone, priča nam Ljubiša i dodaje:

Pored toga što jedemo sveže povrće,  povrće iz našeg plastenika, koje nije prskano, potpuno je organsko,  mi  od njega pravimo  i zimnicu, a i podelimo rodbini i prijateljima. Supruga Milomirka  je glavna za zimnicu, pravi ajvar, pinđur, sve što se može napraviti od povrća, a i voća. Kako smo čuli od Ljubiše, od 30 struka paradajza u njegovom plasteniku, ubere oko 150 kg. Rasad nabavlja u Velikoj Plani, dok je plastenik sam podigao. Temperatura u plasteniku je 30 stepeni, a leti i  više. Dobro je  da znate da paradajz snagu crpi iz korena, pa je bitno da ga duboko zakopate. Nakon nekoliko meseci trebaće vam pritke koje će pridržavati paradajz, pogotovo kada stigne rod. Pored paradajza, paprike  krastavca imaju i kokoske koje se hrane samo kukuruzom, bez ikakvih koncentrata. Od osam kokošaka dobiju  dnevno od 3 do 8 jaja, po kokoski.

U dvorištu imaju i svo voće, po jedno, dva stabla, za svoje potrebe.

-Sin Dejan nije pristalica hemije, tako da ništa ne prskamo, videćemo kako će biti do kraja.

Naš sagovornik  podseća na  značaj peršuna, bosiljka, nevena i kadife u zaštiti od biljnih bolesti i štetočina:

„Peršun lišćar,  gajim između paradajza, a bosiljak između paprike. Ove biljke utiču na jačanje korenovog sistema povrća, kao i na zaštitu od biljnih bolesti i štetočina. U organskoj bašti treba gajiti i neven zato što je jako lekovit, a štiti od negativnih uticaja. Cela bašta je okružena kadifom, čiji miris takođe ima zaštitno dejstvo, a čiji cvet privlači pčele“.

U plastičnu posudu se na 1 kg naseckanih, usitnjenih, svežih listova nalije 10 litara vode. Ostavi se na sunčanom mestu, pokrije samo mrežom kako bi bilo vazduha za fermentaciju te se jednom dnevno promeša, kazao nam je Ljubiša.