Rasa svinja je jedna važna komponenta koja u unapređenju svinjarstva može dati rezultate samo zajednički u uslovima za njeno odgajivanje, koji moraju biti isti kao i uslovi u kojima je ta rasa postala. Ako se o tome ne vodi računa, onda rase koje su inače po svojim osobinama odlične mogu da propadnu u uslovima koji ne odgovaraju za njihovo
odgajivanje.
Danas se proizvodnja svinja u Srbiji zasniva na plemenitim rasama koje su uvežene ili stvorene u našim uslovima odgajivanja. Ove rase
odlikuje ranostasnost, dobra plodnost, intenzivan (brz) rast, dobro iskorišćavanje hrane, dobar kvalitet trupa i sadržaj mesa u njemu.
Kako su neke domaće rase iščezle (šiška, šumadinka), a neke praktično su pred iščezavanjem (mangulica, moravka, resavka) to u Srbiji
dominiraju bele plemenite rase (landras i jorkšir) i njihovi melezi, kao i melezi belih mesnatih i domaćih rasa.
Veliki jorkšir
Veliki jorkšir je Engleska visoko proizvodna plemenita rasa koje se zbog svojih odličnih tovnih svojstava raširila po čitavom svetu i predstavlja jednu od osnovnih rasa u stvaranju hibrida. To je rasa s izrazito razvijenim zadnjim delom tela. Butovi i plećke su dobro obrasle mišićnih tkivom, pa je karakteriše vrlo visok randman. Plodnost joj je 10 do 12 prasadi i pripada grupi ranozrelih rasa. Prosečna telesna masa kod prašenja je od 1,2 do 1,4 kilograma, a kod odbića sa 28 dana od 6 do 8 kilograma. U odraslom dobu nerastovi ove rase su teški i do 350 kg, a krmače 250 kg. Pri tovu postižu masu od 100 do 110 kg za 6 do 7 meseci uz iskorištenje hrane od 3 do 3,5 kg za kilogram prirasta. Ova rasa je pogodna i za produženi tov do 150 kg, te je za razliku od većine drugih plemenitih rasa odlikuje dobar kvalitet mesa i manja stres osetljivost.

Pietren

Pietren je belgijska izuzetno mesnata rasa svinja sa izrazito razvijenim šunkama, leđnim delom i posebno razvijenim plećkama. Nastala je
neplanskim ukrštanjem više rasa 1920. godine, a zvanično je priznata tek 1955. godine.
Bele je boje sa većim ili manjim crnim poljima i vrlo izraženim spuštenim šunkama kao rasnom karakteristikom. Pietren je nešto slabije plodnosti, većim utroškom hrane i nešto nižim dnevnim prirastom. Kvalitet mesa u odnosu na landrase nešto je slabiji sa karakteristikama BMV (bledo, meko, vodnjikavo), meso koje se ređe koristi za industrijsku preradu. Kod nas uglavnom ima svinja tj. nerastova pietrena koji se koriste za meleženje i iskorišćavanje gena za visoku proizvodnju mesa.
Durok
Durok je robusna svinja karakteristične crvene boje dlake, različitih nijansi, široke glave, kratke njuške, uspravnih ušiju, sa dosta visokim
nogama. Ima karakterističnu povijenu leđnu liniju. Durok ima dobru plodnost (10 i više prasadi u leglu), dobar porast u
tovu, ali kvalitet polutki nije baš zadovoljavajući. Manji sadržaj potkožne masti vara, jer je velika količina masnog tkiva u mišićnom tkivu.
Durok se uglavnom koristi za ukrštanje.
Hempšir
Hempšir rasa postala je ukrštanjem domaće rogate ovce sa sautdaun ovnovima. Ime je dobila po pokrajini Hempšir na obali Lamanša odakle i potiče.Hempšir spada u najkrupnije mesnate rase ovaca kratke vune. Telesna masa odraslih ovaca varira od 65-75, a ovnova 80-11o kg. Mlada jagnjad u uslovima intenzivnog tova , ostvaruju prosečan dnevni prirast od oko 400 grama. Meso je odličnog kvaliteta. Randman mesa iznosi oko 60%.

Mangulica

Mangulica datira još iz 19. veka. U vreme vladavine knjaza Miloša, Srbija je bila poznata po gajenju i izvozu svinja. Glavna rasa, u to vreme, bila je šumadinka. Miloš, u znak zahvalnosti, poklonio je mađarskom grofu Jozefu Arcduku određeni broj svinja.

Tadašnja svinja, šumadinka, ukrštana je na imanju Kiš Jeno sa rasama kao što su bakonyi i szalantor, što je dovelo do stvaranja rase svinja po imenu mangulica . Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naročito u Sremu) i Mađarskoj u periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka.