Poljoprivrednu proizvodnju, koja značajno zavisi od vremenskih uslova, posebno poslednjih godina kada je uticaj klimatskih promena veliki, prate veliki rizici.
Tako je od početka ovog veka na području naše zemlje i regiona bilo pet ekstremno sušnih godina, isto toliko puta ovo područje suočilo se s velikim poplavama.
Zato je i osiguranje u poljoprivredi sve značajnije u zaštiti ulaganja u tu privrednu granu, rečeno je na nedavnom sastanku posvećenom osiguranju u poljoprivredi na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, osiguravajućih kuća, kao i poljoprivrednici. Svi učesnici istakli su da je procenat osiguranih površina u Srbiji mali – svega oko deset odsto, što je znatno manje nego u Evropi, te da je potrebno da svi zajedno nađu najbolji model koji bi doprineo da se osiguranje u poljoprivredi poveća.
Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Velimira Stanojevića, da bi se povećao procenat osiguranja u poljoprivredi, potrebna je da poljoprivrednici budu bolje informisani o tome kakve su koristi od toga, te da imaju tačne i precizne informacije.
„Za subvencionisanje i podsticaj poljoprivrede iz budžeta Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva namenjeno je 75 odsto novca“, rekao je Stanojević.
Među njima su i subvencije za osiguranje, koje iznose 40 i 45 odsto premije osiguranja, ali, nažalost, pare planirane za te podsticaje nisu dovoljno iskorišćene jer, iako je prošle godine kao subvencija za te namene isplaćeno 600.000.000 dinara, novca je bilo još.
Stanojević je ukazao i na to da tu vrstu podsticaja više koriste veliki sistemi nego mala poljoprivredna gazdinstva, da se najčešće osiguravaju višegodišnji zasadi, dok je znatno ređe osiguranje životinja, piše Dnevnik.