Sistemi izđubravanja tečnog stajnjaka se zasnivaju na korišćenju sklonosti tečnog stajnjaka ka oticanju. Brzina oticanja – kretanja je direktno zavisna od konzistencije tečnog stajnjaka. Povećanjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja tečnog stajnjaka, zahvaljujući raznolikosti čestica u njemu prema njihovoj veličini i obliku. Brzina oticanja tečnog stajnjaka utiče na viskozitet mase. Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet, nezavisno od odnosa slobodne i vezane vode. Ove osobine tečnog stajnjaka su značajne kod projektovanja sistema izđubravanja i izbora odgovarajuće opreme za manipulaciju sa tečnim stajnjakom.
Sistemi izđubravanja tečnog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko tipova kao što su:
– sistem sa bazenima u objektu
– sistem samooticanja
– kanali sa ustavama
– cirkulacioni kanali
– recirkulaciono ispiranje
– kanali sa cevima
Najvažniji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje rešetkastih podova u stajama. Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno rešetkasti. Za sve navedene sisteme, pored rešetkastih podova, veoma je važno da se u objektima na zadovoljavajući način reši ventilacija.
Rešetkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovarajućih kanala za prihvatanje stajnjaka pokrivenih gredicama. Gredice nad kanalom formiraju rešetkasti deo poda (u njegovom delu ili u celini).
Rešetkasti podovi
Rešetkasti podovi su izloženi silama pritiska i drugim vrstama naprezanja. Površine betonskih gredica koje čine rešetku trpe standardna opterećenja zbog prisustva domaćih životinja, postavljene opreme, a povremeno i ljudi koji se preko njih kreću.
Gredice rešetkastog poda moraju da zadovolje pored navedenih i još neke uslove, kao što su:
– obezbeđenje pogodne širine gazišta (nagazne površine) koja sprečava zamaranje životinja
– obezbeđenje sigurnog kretanja životinja preko gredica bez klizanja
– gazišta treba da budu uvek suva i čista.
Gredice se izrađuju od armiranih betonski elemenata. Armatura (jačina, tip) zavisi od dužine i opterećenja gredica. Gredice su trapeznog poprečnog preseka.
Širina nagaznog dela gredica zavisi od vrste i kategorije domaćih životinja. Takođe i širina šliceva (prostora između dve susedne gredice).
U govedarstvu širina nagazne površine gredica se kreće od 80-120 mm, retko kad do 150 mm, a širina šliceva od 20-35 mm. Za veće kategorije su veće dimenzije.
Gredice se mogu izrađivati u vidu pojedinačnih elemenata ili u blokovima od 3-4 elementa u celini, ponekada i više. Ivice gredica ne smeju biti oštre, jer se u protivnom može dogoditi povreda nogu životinja (papci). Posle montaže gredice nad otvore kanala neophodno je ispoštovati zahtev da pod bude potpuno ravan. Ukupni površina šliceva (njegova površina) se kreće od 15-20% u odnosu na ukupnu površinu poda boksa.
