Prilikom određivanja optimalnog vremena berbe,  mora se znati da se u toku sazrevanja javljaju dva stepena zrelosti plodova voća: fiziološka (kada semenka postaje funkcionalno sposobna da klija i razvija se u novu biljku, plod dostiže maksimalnu krupnoću,  a formira se i sloj za odvajnaje između peteljke i ploda) i puna zrelost (plodovi dobijaju najbolje organoleptičke osobine, naročito ukus i aroma).
Za razliku  od jabučastog voća, gde između fiziološke i pune zrelosti prođe od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, kod trešnje i višnje taj period je znatno kraći i iznosi nekoliko dana.

Vreme berbe zavisi i od namene plodova, odnosno ako su plodovi namenjeni preradi (većina sorti višnje i neke sorte trešnje) po pravilu se beru u punoj zrelosti.

Plodovi namenjeni za upotrebu  u svežem stanju (konzum) beru se između fiziloške i pune zrelosti.

Ako se plodovi beru prerano, manje su krupnoće, boja pokožice je svetlija,  a time i lošijeg izgleda, manji je sadržaj šećera i lošijeg su ukusa. Sve to utiče da su potrošači manje zainteresovani za ovakve plodove,  a time je i ekonomska dobit niža ili uopšte ne mogu da se realizuje prodaja ovakvih plodova.

Ranija berba od optimalne je opravdana samo kod ranijih sorti trešanja jer se postiže veća cena na tržištu. Zakasnela berba takođe nije poželjna jer u tom slučaju može doći do opadanja plodova, plodovi su manje čvrstoće, slabije su transportabilnosti, lošije se čuvaju i podložniji gljivičnim oboljenjima (truljenju). Kod takvih plodova pokožica je manje sjajna, peteljka se osuši i potamni.
Određivanje vremena berbe se može izvesti na osnovu boje pokožice, sadržaja rastvorljive suve materije, organoleptički ili na osnovu sile odvajanja ploda od peteljke.

Boja ploda se najčešće koristi kao indikator, i treba brati kada plod dobije karakterističnu boju za tu sortu. Postoje uređaji za merenje obojensoti plodova (spektrokolorimetri) ali su ovi uređaji veoma skupi i koriste se u naučnim institima, tako da se ovom metodom određuje na osnovu iskustva proizvođača i stručnih lica.
Sadržaj rastvorljive suve materije je manje pouzdan pokazatelj za određivanjevremena berbe, jer dosta varira u zavisnosti od lokaliteta, vremenskih uslova i visine prinosa. Plodovi trešnje i višnje u većini slučajeva u vreme berbe sadrže 12-20% suve materije. Određivanje suve materije se obavlja sa refaktrometrom.
Organoleptička ocena se određuje na osnovu izgleda i ukusa, i mora da bude veoma izražajna jer se posle berbe ne poboljšava.
Sila odvajanja ploda od peteljke se koristi kao indikator za određivanje vremena berbe,  kod plodova koji se beru mehanizovano uglavnom kod višnje.
U svakom slučaju najbolje je koristiti kombinovano sve metode kako bi se odredilo optimalno vreme berbe,  i na taj način ostvarila najveća ekonomska dobit.