Sezona berbe voća uveliko je počela. Stručnjaci savetuju da je sada najvažnije pravovremeno obrati i pravilno skladištiti plod. Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Valjevo, kaže nam da je ovaj posao jako bitan kako bi se plod plasirao na tržište i ostvarila dobra cena. Otkrio nam je i koja voćna vrsta je najisplativija, šta će biti sa cenom maline i koliki se prinosi grožđa očekuju.

– Završena je sezona berbe jagode. Imamo sve veći broj proizvođača koji gaje jagodu pod plastenicima. Tako se postiže dobra cena koja se ove godine kretala u proseku 200-210 dinara. Na početku cena je bila u proseku oko 300 dinara. Takav vid proizvodnje iziskuje ulaganje odnosno podizanje plastenika, ali se isplati. Proizvođači se sve više interesuju kako da postignu što veći kvalitet i bolji način gajenja u takvim uslovima proizvodnje. Tu je presudan i izbor sorte. Imaju dve sorte koje su izuteno dobre a to su Azija i Alba. Za jagodu je veoma bitno da za vreme berbe ne bude puno kiše, jer se tada javlja problem sa truljenjem ploda. Tada je upotreba fungicida protiv truleži vrlo problematična, čak i pored naših preporuka da ljudi vode računa o karenci. Ova sezona bila je dobra, imali smo toplo vreme u aprilu mesecu. Proizvođači su u ovoj sezoni morali malo više da ulažu u navodnjavanje, jer bez toga nisu mogli da naprave tako veliki prinos u proseku od 10-15 t/ha. Cena je na kraju sezone pala, što je pokvarilo celu sliku o jagodi, ali i dalje ona ima svoje mesto i mislim da se površine pod jagodom neće smanjivati, ističe Milinković.

Napominje i to da sve više ima zasada borovnice. Sezona berbe je u toku i cena je odlična, oko 5-6 eura po kilogramu, kao i prošle godine. Proizvođači su zadovoljni, sve više ljudi odlučuje se za ovu voćnu vrstu. U našem modulu u savetodavstvu iz voćarstva, borovnica je imala posebno mesto i posebno je obrađena. Izašli smo na teren i gledali smo kako izgleda gajenje borovnice u saksijama odnosno hidroponski način uzgoja. U okolini Valjeva ima nekoliko zasada koji su u hidrponiji i mislim da borovnica ima svetlu budućnost. Samo da se ne pretera sa površinama kao što je to slučaj sa malinom.

Velika prednost gajenja borovnice u Srbiji je ta da nema sveže borovnice na celom evropskom tržištu, čak ne postoji mogućnost da se uveze. U prvoj nedelji juna meseca sveža borovnica može da se nabere u Srbiji i negde u Hrvatskoj i samo taj deo Evrope može da je ponudi, što je naša velika prednost. Za jedan hektar potrebno je ulaganje od 30-50.000 evra, zavisno koliko je proizvođač spreman sam da radi, koliko će da uloži u sadnice i sistem protivgradnih mreža. Cene sadnica kreću se od 2,5 do 7 evra. Tu se pravi velika razlika. Velika je razlika u ceni ali nije tolika i u kvalitetu, napominje naš sagovornik. 

– U okolini Smedereva, postoji zadruga Srpska borovnica, gde zadrugari uvoze sadnice iz Poljske po ceni od oko 3 evra, što je i prihvatljiva cena. Hidroponija daje veliku prednost, pošto zemljište više nije od velike važnosti kada je ova voćna vrsta u pitanju. Ljudi se odlučuju i za biljke koje su visoke 1,5-2 m, koje odmah donose ozbiljan rod. Sadnice možete pomeriti gde god vama odgovara, ali obavezno morate imati mrežu i sistem za navodnjavanje. Država je preopoznala ovu mogućnost, pa se odlučila da refundira saksije za borovnicu sa učešćem od 50 %. Ili saksije ili sadni materija država plati, ostalo je na proizvođačima, priča nam Milinković.

Dodaje i to da je malina u punoj berbi. Ove godine očekuje se daleko manji prinos nego što je očekivano. Prolećna suša učinila je svoje i imamo mnogo manje maline. Prva cena od 100 dinara izuzetno je niska kao i cena organske maline od 150 dinara. Kvalitet ploda je dobar, sa velikim učešćem suve materije preko 12 % što je za malinu dobro.

-Kupinjaci imaju odličan rod. Kupine nema u hladnjačama, trebalo bi da bude dobra cena. Šljiva je dobro rodila, naročito zasadi koji se dobro održavaju. Prošle godine, šljiva je u Kolubarskom odkurug slabo rodila, dok je ove godine rod dobar. Najavljuje se niska otkupna cena ali mislim da će tržište to samo regulisati. Prošle godine dosta se kupovala ledena šljiva isečena na polutke, tako da se sve više traži taj vid izvoznog proizvoda. Kada se počne rano sa preradom šljive, to je dobar znak da cena bude zadovoljavajuća, priča nam Milinković i dodaje da je u jabučnjacima dobra situacija, za razliku od kajsije koje malo ima. Trešnja je bila skupa u maloprodajnim objektima i u velikim gradovima, ali proizvođači nisu bili zadovoljni sa kvalitetom, pogotovo u zasadima gde nije bilo navodnjavanja. Sezona višnje je u toku, cena je problematična i kreće se od 40 do 60 dinara. To je na granici da pokrije troškove. Kažu da je osnovni razlog za to dobar rod u Poljskoj. Tržište je takvo da čekaju njihovu višnju koja je jeftina.

Na kraju razgovora, naš sagovornik Jovan Milinković, priča nam da su vinogradi odlični, grozdovi su veliki, vreme je pogodno uz obaveznu redovnu zaštitu. Sređuju se špaliri, radi se zelena rezdiba i čeka se dobra berba. Ono što nije dobro je grad. Ovaj period je dosta nestabilan, pa je protivgradna zaštita izuzetno bitna. Opštine i gradske uprave odvajaju novac za protivgradne rakete. Ljudi su sve više zainteresovani da izdvoje novac i zajedno prikupe što veći novčani iznos sredstava za nabavku prtivgradnih raketa. Radimo na tome i težimo da to zaživi u svim krajevima naše zemlje.