Kad domaćin u Srbiji odluči da poseje kupus, onaj pravi, iz Futoga, lako može da mu se dogodi da u svojoj poljoprivrednoj apoteci pazari seme “futoškog zelja”, proizvedeno u Sloveniji. Sličan slučaj može da mu se dogodi i ako želi da zaseje paradajz volovsko srce ili novosadski jabučar…

Stručnjaci objašnjavaju da ovakva situacija nije neuobičajena i da tradicionalne sorte iz Srbije nisu zaštićene “autorskim pravima”, odnosno da ih može gajiti i prodavati ko god želi, isto kao što i naše semenarske kuće mogu da proizvode seme popularnih sorti iz bilo kog kraja sveta, naravno, ako nisu zaštićene.

– Novi hibridi i sorte štite se kao intelektualna svojina, a sa starim sortama to, naravno, nije slučaj – objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. – To znači da se paradajz jabučar, paprika somborka, pa i druge sorte povrća mogu bez problema gajiti i van naše zemlje. Sa druge strane, međutim, mora se reći kako Srbija stvari nije prepustila slučaju, tako da je, 2010. Zakonom o zaštiti bilja regulisano i očuvanje ovih dragocenih genetskih resursa.

Održavaoci starih sorti

Ministarstvo poljoprivrede, precizira Ilin, odredilo je, takođe, održavaoce starih sorti, čiji je prvenstveni zadatak da ih sačuvaju od nestanka, ako bi prestao komercijalni interes za njihovu proizvodnju. Na ovom poslu, angažovano je desetak ozbiljnih naučnih instituta u Srbiji.

– Trenutno, na ovoj listi imamo 111 raznih sorti – precizira Ilin. – Imali smo, ranije, njih 360, ali veći deo je izgubljen, odnosno prestao je da se ozbiljnije gaji, tako da su izbrisane iz ovog registra. To, naravno, ne znači da se one neće jednog dana vratiti, samo ako neko pokaže interesovanje za njih, i ako ih malo ozbiljnije potraži i odneguje…

Zadatak da čuva stare sorte dobio je i novosadski Intitut za ratarstvo i povrtarstvo. Kako objašnjava dr Janko Červenski, rukovodilac odeljenja za povrtarstvo na Institutu, zaduženi su da gaje više od 15 starih sorti…

– Gajimo crni luk holandski žuti, praški celer, bečku plavu kelerabu, naravno, futoški kupus, papriku kalifornijsko čudo, žutu feferonu, papriku kurtovska kapija, beogradsku tikvicu, salatu majsku maslenu, crnu zimsku rotkvu, pasulj slavonski zeleni, paradajz novosadski jabučar… – nabraja Červenski. – Prema potrebi, zalihe semena obnavljamo svakih tri do četiri godine, naravno, u zavisnosti od potreba tržišta, ali u svako vreme imamo dovoljne zalihe semena, dovoljne klijavosti. Najviše se, naravno, traži futoški kupus, koji se dobro kiseli, paradajz jabučar, odličan za proizvodnju soka od paradajza, kao i paprika kurtovska kapija, koja je neprevaziđena za pečenje.

Kontrola kvaliteta

Profesor Ilin, takođe, navodi kako seme koje se plasira na tržište Srbije, kako ono iz uvoza tako i domaće, ne sme da proizvodi bilo ko, i kako ono mora da zadovoljava stroge standarde kvaliteta.

– Poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija vode računa o tome i onaj ko kupi deklarisano seme, pa bilo ono iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske ili Srbije, mora da dobije ono što je pazario – jasan je Ilin. – Interesantno je da se seme za neke naše sorte gaji i u Holandiji.