Koje su prednosti navodnjavanja kap po kap

Ilustracija, navodnjavanje, fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com
Ilustracija, navodnjavanje, fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com

Navodnjavanje predstavlja agrotehničku meru koja direktno utiče na povećanje prinosa. Drevne civilizacije su koristile plavljenje reka tako što su oko zemljišnih parcela podizali nasipe tako da se plavna voda držala sve dok se plodni sediment ne bi istaložio, a zatim bi se višak vratio u vodotok. Danas u praksi postoje različiti sistemi za navodnjavanje (brazde, prelivanje, orošavanje, kapanje, subirigacija idr.), a voda kojom se napajaju ovakvi sistemi koristi se iz različitih izvora (vodeni tokovi, veštačka jezera, izvori, bunari itd.).

Ilustracija, navodnjavanje, fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com
Ilustracija, navodnjavanje, fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com

U voćnim zasadima pretežno se koristi sistem navodnjavanja kap po kap zbog sledećih svojih prednosti:
– kontrola količine vode po jedinici površine
– kontrola vodno – vazdušnog ražima zemljišta
– niža cena koštanja navodnjavanja
– mogućnost primene vodotopivih đubriva kroz sistem
– kontrola salinitita zemljišta i pH vrednosti
– veći i kvalitetniji prinos gajene kulture

Na manjim površinama (malim voćnjacima, okućnicama) ovakvi sistemi funkcionišu pod niskim pritiskom, pa često za efikasan rad nije potrebna čak ni pumpa.

Naravno, u većim zasadima pumpa je neizostavan deo sistema za navodnjavanje, a uz pumpu neophodno je postaviti i filter. Na manjim površinama koriste se obični filteri, a kod većih sistema peščani ili drugi kvalitetniji filteri.
U praksi poljoprivredni proizvođači zaobilaze postavljanje venturijeve cevi i postavljaju ventile sa dodatnim crevom na usis pumpe, gde pumpa pod pritiskom usisava hranu i ubrizgava u sistem ili uzimaju dodatne pumpe (hidropak) i pomoću njih ubacuju hranu u sistem.

U zasadima jagode se osim creva koji su standardni deo svakog sistema koriste i trake kap po kap, koje mogu biti klasične (zipovane) ili sa ugrađenim kapljačem. Pouzdanost i tačnost zipovanih traka na našem tržištu prilično varira u odnosu na trake sa ugrađenim kapljačem. Kapljači treba da ispunjavaju uslov kapaciteta 2 litre po satu, a razmak kapljača treba prilagoditi kulturi i razmaku sadnje u zasadu.

Posebnu pažnju prilikom postavljanja sistema treba obratiti na normalni radni pritisak koji predstavlja radni pritisak na kome kapljač daje standardnu količinu vode za koju je projektovan. Normalni radni pritisak kod traka i creva je 0,8 – 1,2 bara.