Lubenica najbolje uspeva na razoranim livadama gde do sada nije gajena.Podnosi blago kiselu reakciju sve do pH 5, ali najbolje uspeva na pH 6-6,5. Dobra zemljišta su černozem, rečni aluvijumi, odnosno zemljišta dobro obezbeđena
humusom, strukturna, ocedna i plodna. Sadržaj humusa treba da bude iznad 2,5% , zato se i preporučuje đubrenje stajnjakom u jesen u količini 30-40 t/ha.
Đubrenje mineralnim đubrivima je obavezno. Osnovno đubrenje na težim zemljištima vrši se u jesen sa 11:11:21 u količini 400-600 kg/ha, a na lakšim primeniti startno prolećno đubrenje 6:12:24 u količini 200-300 kg/ha.
Unos hranjivih materija kod lubenice je konstantan, intezivan, naročito do cvetanja. Veoma je važna početna snadbevenost jer ona potpomaže bolje ukorenjavanje, rani prinos i sigurnost ploda. Zato 10-15 dana od rasađivanja potrebno je obaviti prihranu vodotopivim fosfornim đubrivom (15:30:15 ) u količini 50 kg/ha u dva ponavljanja sistemom kap po kap.
Razvoj vreže zahteva ishranu većom dozom azota, jer nedovoljna snadbevenost azotom u ovom periodu zbog slabih vreža biljka zaostaje u porastu, a nakon zametanja prvih plodova, ostali plodovi se deformišu ili ih biljka odbacuje. Preporučena formulacija u ovom periodu je 24:8:16 u količini 60 kg/ha . Ovu količinu rasporediti u dva navrata na 7-10 dana.
Korišćenje malč folije je i u našim uslovima postalo obrazac u gajenju lubenice. Omogućuje brže zagrevanje zemljišta, konzervaciju zemljišne vlage, manje ispiranje hraniva iz orničnog sloja zemljišta u podzemne vode, brži i snažniji porast vreža zahvaljujući kontrolisanoj emisiji ugljendioksida iz zemljišta u zoni korena i efikasnu kontrolu korovske vegetacije. Neke od folija reflektuju difuznu svetlost određenog spektralnog sastava, koja pogoduje intenzivnijoj fotosintezi, a neke su fotoaktivne, delujući odbijajuće na pojedine vrste insekata. Primena malč folije u značajnom stepenu poskupljuje proizvodnju u zavisnosti od vrste, debljine i širine folije, gustine redova, tehnike sadnje i visine investicije za nabavku potrebnih mašina i opreme za njeno postavljanje i uklanjanje, ali sobzirom na ranije pristizanje, veći prinos, bolji kvalitet i tržišnost i svakako veću prodajnu cenu, ovakav sistem gajenja obezbeđuje znatno smanjenje rizika i daleko veći profit.
Od početka zametanja plodova folijarna prihrana kalcijumom i đubriva formulacije 14:11:25 u jdnom navratu u količini 30-40kg/ha. Kalcijum ne mešati sa drugim đubrivima i prihranu vršiti na svakih 7-10 dana do kraja vegetacije. Usvajanje kalijuma naglo raste u drugoj polovini perioda rasta ploda. Ishrana vodotopivim đubrivom sa više kalijuma garantuje dobar kvalitet ploda, tanku ali čvrstu koru i obezbeđuje dobro podnošenje transporta. Lubenice od 1/2 veličine ploda đubriva formulacije 19:11:24, a pre sazrevanja formulacije 10:10:40.
Na peskovitim zemljištima potrebna je konstantna fertirigacija manjim dozama. Tada je količina đubriva u svakom navratu oko 20-25 kg/ha.
Kada se dinje i lubenice gaje na otvorenom, vrlo efikasnim se pokazalo uzgajanje na crnoj foliji. Malčiranje ili zastiranje zemljišta prozračnim plastičnim folijama ima dosta pozitivnih efekata u ranoj proizvodnji. Ispod folije temperatura je viša za 2 do 5 stepeni, što povoljno utiče na rast biljaka. Folije se rastežu duž zasejanih redova i zagrću sa strane sitnom zemljom. Na foliji se otvaraju rupe prečnika od 8 do 10 cm i u te otvore se rasađuje rasad.
Da biste podstakli formiranje bočnih izdanaka sa ženskim cvetovima, trebalo bi da prelomite vrh vreže posle četvrtog lista.
Optimalno vreme za berbu („zreo ukus“) kod kantalupa i mrežastih dinja vidi se po kružnim napuklinama oko peteljke. Plod se lako odvaja od vreže, ali trebalo bi ga pojesti u roku od nekoliko dana. Ukoliko se plod odvoji od peteljke, otpadne ili se odseče dok su napukline još polukružnog oblika („zrela berba“), ostavite ga još oko dve nedelje u hladnoj i vlažnoj prostoriji (optimalno je 10-12°C) i on neće izgubiti ukus u tom periodu.
