Vremenske nepogode u početku godine i kišovita druga polovina juna, mogli bi da poremete očekivanja da će ovogodišnji rast BDP-a, koji inače u velikoj meri zavisi od agrara, da se zadrži na nivou od 4,6 odsto koliko je ostvareno u prvom kvartalu.

Ipak, stručnjaci su oprezni sa prognozama, i kada su očekivanja o velikom rastu u pitanju, i kad se prognozira loš rezultat u poljoprivredi.

Činjenica je da agrar u BDP-u učestvuje sa 20 do 23 odsto, ako se uračuna i na to naslonjena prerađivačka industrija, udeo dostiže i preko 40 odsto, kao i da je prošlogodišnja razočaravajuća stopa rasta bila najviše posledica pada proizvodnje u agraru. Tako su oči analitičara i dalje uprte u nebo, a ono je poslednjih nedelja više crno no sunčano. Da li će to da umanji rod, još je rano proceniti, kažu stručnjaci.

– Bilo bi dobro da ovogodišnji rod neutrališe prošlogodišnji minus od 14,8 odsto i da na to dodamo 1,5 do dva odsto rasta. Moje procene govore da je to moguće, ali za sigurniju prognozu je još suviše rano. Kulture koje su do sada već stigle, poput prvog voća, pšenice i uljane repice, ukazuju da će rod biti zbog kiša nešto slabiji, ali opet iznad onoga od lane. Međutim, glavne kulture koje nose poljoprivredu stižu tek u drugoj polovini ove godine, pa se pre avgusta neće znati ni preciznije prognoze. Tačno je da usevi za sada baš dobro izgledaju, da površine pod zasadima obećavaju, kukuruz koji nosi 17 do 22 odsto agrara, izgleda fantastično, samo je pitanje da li će tako ostati do berbe. To se odnosi i na soju, šećernu repu, suncokret i kasno voće – kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.

On naglašava da će poljoprivreda uvek zavisiti od vremenskih prilika, posebno kada su veliki posedi u pitanju kao i da sve surovije klimatske promene, do skoro nepriznate, treba shvatiti ozbiljnije.

– Seljake treba ohrabriti da ne posustaju, ponuditi im bolje uslove osiguranja, onakve kakve imaju u Evropskoj uniji gde je 90 odsto roda osigurano jer države pokrivaju u nekim slučajevima i do 90 odsto troškova osiguravajućih kuća. Kod nas je u sistemu osiguranja svega desetak odsto registrovanih domaćinstava kojima se iz budžeta subvencioniše oko 40 procenta troška – kaže Prostran i dodaje da još mnogo mera u agraru treba usvojiti kako bi se uslovi proizvodnje domaćih paora približili evropskim. Dodaje i da dosadašnja ulaganja ne garantuju sigurniju proizvodnju, jer su uglavnom kratkoročna, a efekti mogu da budu vidljivi jedino ako se strateški investira.

I profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na nedavnom predstavljanju Kvartalnog monitora ocenio je da vremenske nepogode s početka ove godine neće bitno uticati na konačan rezultat ni u agraru ni na ukupan BDP.

– Rano je za procene, ali kada je prva polovina godine u pitanju, tačno je da su grad i kiše oštetile rod, ali je njihovo dejstvo bilo lokalno i uvek je manje nego kad je suša, koja pogađa daleko širu teritoriju. Dakle, tek ako očekivane padavine izostanu u julu ili avgustu, pogodiće jesenje kulture koje nose veći deo poljoprivredne proizvodnje i tada bi možda mogli da govorimo o smanjenju procenjenog rasta BDP, ali lično ne verujem da bi čak i u tom slučaju uticaj bio preveliki – kaže Arsić.