Cilj svakog proizvođača maline, je da dobije dobar prinos, a kvalitet plodova što viši. Međutim, u organskim zasadima je primena hemijskih preparata najstrože zabranjena pa se proizvođači moraju osloniti na primenu agrotehnike, a pre svega pravilnu obradu zemljišta i đubrenje kako bi postigli odgovarajuće prinose.
Prilikom posete opštini Raška, obišli smo i gazdinstvo Andije Jevđića.
-Poljoprivrednom proizvodnjom se bavim se od 2015. godine. Od samog početka organska proizvodnja maline me je ozbiljno zainteresovala, jer je organska proizvodnja budućnost modernog bavljenja poljoprivredom, ističe naš sagovornik Andrija Jevđić, iz sela Radošiće kod Raške.
Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni materijal koji je proizveden metodama organske proizvodnje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.
-Sorte maline koje uzgajam su Polka (50 ari) i Vilamet ( 20 ari). Otkup maline koju uzgajam na organski način isporučuje hladnjači Mondi Lamex iz Kraljeva.
Plod Vilameta je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 4 g, zaobljeno-kupast, tamnocrvene boje, čvrst, slatkonakiseo, aromatičan i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i razne vidove prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje.
Prva obrada se izvodi rano u proleće, čim vremenske i zemljišne prilike dozvole, a obavezno posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi pokorice ili se zemljište prekomerno sabije gaženjem i prohodom mašina. Posle berbe obavezno izvršiti jednu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti s izvođenjem ove mere, kako bi izdanci maline blagovremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja tokom zimskih i prolećnih meseci, ističe naš sagovornik i dodaje:
Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra i od decembra do početka februara. Ne rastura se po celoj površini malinjaka, nego samo u pantljikama duž redova maline, širokim 1,00 do 1,20 m, posle čega se unosi u zemljište okopavanjem ili kultiviranjem.
Stajnjak treba da je dobro zgoreo, bez semena korovskih biljaka. Može se koristiti živinski, ovčiji i goveđi stajnjak – prva dva u količini od 15 t/ha, a goveđi–20 t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenjuju svake druge godine onda se ove količine dupliraju.
-Organski uzgoj podrazumeva veliku kontrolu primene preparata koji se koriste u svrhu zaštite maline. Preparati su kontrolisani od agronoma koji su stručni saradnici u okviru hladnjače. Uz pravilnu primenu svih parametara koji su bitni za organski uzgoj maline,prinosi su veoma zadovljavajuci. Kako ističe naš sagovornik, saradnja sa ljudima koji vrše otkup je odlična i ubuduće planiram da prosirm zasade. Svima, koji bi hteli da se bave organskom proizvodnjom maline toplo preporučujem, iz razloga sto su proizvodi skuplji, siguran otkup,a to je za svakog proizvođaca veoma bitno.
“Ljudi se sve više interesuju za ovu proizvodnju, najprije zbog ekonomskih razloga, a potom i zbog svesti da to treba da bude zdrav proizvod”,