Jedna od važnih privrednih grana u našoj zemlji jeste poljoprivreda a u okviru nje stočarska proizvodnja. O stanju u mlečnom govedarstvu u Srbiji i svetu,  razgovarali smo sa Borisom Berisavljevićem,  profesionalnim poljoprivrednim konsultantom iz Kanade. Gospodin Berisavljević svoj radni vek započeo je u  Centru za stočarstvo PKB -a, od 1994 do 2014. godine radio je na odgovornim mestima u vodećim svetskim kompanijama koje se bave proizvodnjom i prometom genetskog materijala u stočarstvu, kao i razvojem novih tehnologija koje se odnose na proizvodnju mleka i mesa.

* Kako biste okarkterisali stanje u sektoru proizvodnje mleka u Srbiji?

– Ono što karakteriše srpskog proizvođača mleka jeste  neefikasnost, tako da je naše mleko relativno skupo. Kada kažem da nisu efikasni pre svega mislim da postoji velika rezerva u korišćenju  genetskog  materijala koji je izuzetno važan činilac u proizvodnji mleka. Genetika je odgovorna za čak 35 do 40 odsto uspeha u proizvodnji mleka. S druge strane u pripremi kabaste stočne hrane u formi sena, senaže, silaže,  još uvek je prisutna improvizacija. Jedna od posebno kritičnih tačaka u proizvodnji mleka jeste i nedovoljna informisanost o tome šta se dešava na tržištu mleka u svetu i pod kojim uslovima naši konkurenti posluju.

U Srbiji postoji mnogo veći potencijal za proizvodnju mleka nego što se sada proizvodi. Populacija od 150 do 180 hiljada muznih grla specijalizove mlečne rase bila bi dovoljna da proizvede potrebne  količine meka. Sada po statistici ima 400 hiljada krava i junica. Ovim bi se oslobodio ogroman resurs za proivodnju mesa. Ako posmatramo holštajn, njegova fiziološka proizvodnja je 10.000 litara mleka bez naprezanja.  U Srbiji ima manje od pet odsto gazdinstava koja imaju takva mlečna grla i tu proizvodnju. U Vojvodini ima primera dobrih farmi, dok je centralna Srbija zaostala u proizvodnji mleka.

* Da li možete da nam navedete razloge zaostajanja za svetom?

-Tradicija je ovde još uvek jako prisutna. Velike količine mleka proizvode se od kombinovanih dvojnih rasa za mleko i meso. Ako se upustite u diskusiju sa farmerima zašto ne gaje specijalizovane rase, dobićete odgovor da je za naše uslove najbolji naš simentalac. U tome je problem, mi i jesmo tu gde smo zato što smo u našim uslovima. Mi  ne treba da budemo u našim uslovima već u uslovima koji su dokazano ekonomski isplativi, konkurentni i imaju prođu na tržištu. Jedan deo odgovora na pitanje zašto za proizvodnju mleka ne gajimo specijaliozavane mlečne rase jeste neorganizovan otkup muških grla. Oni malo stariji se sećaju da je PKB,  imao tov muških grla crno bele rase. Meso od tih junadi se odlično prodavalo širom sveta.

Nedavno sam vodio jedan program koji je finansirala  Evropska banka za obnovu i razvoj, koji je obuhvatio devet opština.  Od ukupnog broja gazdinstava, samo je dvoje mladih ljudi bilo sa fakultetskom diplomom. Ispod deset odsto je bilo farmera sa bilo kojim obrazovanjem vezanim za poljoprivrednu struku.

Cena mleka je top tema među srpskim farmerima. Na pitanje koja je to cena koju oni hoće i u šta bi uložili novac, na moju žalost niko od njih nije odgovorio u znanje, treninge, edukaciju. To je jedan od paradoksa kod nas, u svetu se znanje ceni i plaća. Naši farmeri se informišu površno, nedovoljno profesionalno. Vrlo malo razmenjuju iskustva između sebe, nisu organizovani  u udruženja što na neki način usporava rast proizvodnje mleka u Srbiji.

* Kakva je obrazovna struktura farmera u Kanadi?

– Meni je lako da govorim o Kanadi, jer živim u gradu GUELPH,   u kome postoji univerzitet koji pohađa 14.000 studenata,  koji su vezani za poljoprivredno-veterinarsku struku i po statistici 94 odsto njih nakon završenih studija se vraća na svoja imanja.  Po tome možete da vidite ko su naši konkuretni.

* Kako u svetu funkcioniše sistem pomoći države razvoju stočarstva?

– Kanada nema nikakvih subvencija za proizvodnju mleka. Evropa ima subvencije za poljoprivredu. Direktne subvenicije kod nas nisu male, ali su neefikasne. Proizvodnja mesa i mleka ne raste tempom kojim se ulaže novac u tu proizvodnju. Subvenicije su velike i u ovom trenutku u odnosu na ono što država ima, to je ogroman novac.  Recimo da krava daje 5.000 litara mleka, to grlo dobije sedam dinara subvencije po litri mleka, to je 35.000 dinara Ako je krava umatičena, dobija još 25.000 dinara i to je ukupno 60.000 dinara koje je država izdvojila po grlu. Kada prosečnu cenu mleka podelite sa 60.000 dinara ispada da država svakoj kravi doda par stotina litara mleka. Upravo tih par stotina litara mleka dozvoljava proizvođaču da se ne potrudi da uradi nešto na unapređenju proizvodnje.

* Kako da budemo efikasniji u proizvodnji mleka?

– Moramo da vidimo da li nam se isplati to što proizvodimo, da napravimo plan za ovu i naredne godine.  Krenemo od osnovnog resursa, krave, koliko ona može da da mleka. Poslednje dve godine farmeri mi govore da su pre dvadeset godina imali bolje krave. Kako je moguće da od više od 400 farmera koje sam obišao,  ni jedan nema plan osemenjavanja za naredne dve godine? To je važna investicija za kontinuirani razvoj stočarstva. Mnoge naše farme nemaju  dobre ambijentalne uslove. Samo jedna farma u Srbiji ima pesak kao prostirku, a pesak je najbolja prostirka. Pored peska tu je sušeni stajnjak, zbog ogromnih količina šuma jedna od prostirki u Kanadi je piljevina. Mesto gde se farma pravi mora da bude brižljivo birano. Unutar objekta krava mora da ima dovoljno mesta. Da bi krava dala 10 hiljada litara mleka, mora da leži najmanje 12 do 14 sati. Samo onda ona fiziološki može da proizvodi mleko.

* Ima li dovoljno mleka na svetu, kako je organizovana proizvodnja?

– U svetu postoji nedostatak mleka globalno. Nema dovoljno ni kvalitetnih mlečnih prerađevina, jer svet ipak živi sve bolje i bolje i sve je više ljudi koji mogu da kupe kvalitetne proizvode. Neke industrije hrane, poput proizvođača pica, povukle se određene količine mleka za proizvodnju pica sireva, proizvođači brze hrane takođe.

Proizvodnja mleka u svetu se zasniva na dve rase. To je na prvom mestu holštajn, rasa koja po broju grla raste i sve velike investicije u nove farme širom sveta se baziraju na njoj. Druga rasa najefikasnija za proizvodnju mleka jeste maleni xerzej. Ona ima čitav niz prednosti, a naročito se te prednosti pokazuju u ovim novonastalim klimatskim promenama. Grlo xerzeja koje je teško od 400 do 450 kilograma, zahteva mnogo manje vode i hrane nego grlo holštajna ili simentalca. To su jedine dve mlečne rase na svetu koje se šire. Genetski potencijal te dve rase je najveći, naučna istraživanja su usmerena na poboljšanje njihovih proizvodnih  potencijala.

Evropa je i što se tiče proizvodnje mleka u zaostatku za Severnom Amerikom i ostatkom sveta, čak i kada je u pitanju genetski napredak rasa u mlečnom govedarstvu, jer je platila cenu svoje rascepkanosti. Populacija holštajna je imala svoju asocijaciju u svakoj evropskoj zemlji, čak je i unutar zemalja bilo po nekoliko asocijacija, kao na primer Nemačkoj, Francuskoj, dok je Severna Amerika sve vreme radila sa jednom grupom krava. Daleko više mogućnosti za selekcijski rad pruža populacija od desetak miliona krava, nego milion krava, primera radi u Holandiji.

Još jedan momenat je dugo pratio Evropu, postojanje  kvota. U Americi postoje dva sistema proizvodnje mleka, slobodno tržište u SAD  i kvota sistem u Kanadi. Kvota sistem u Kanadi je u službi razvoja ruralnog dela Kanade. Kanada je još uvek nenaseljena zemlja, zato je važno dobro pozicionirati farmu. Opstanak farmi je od vitalne važnosti za opstanak života na selu. Kvote su i uvedene kao sigurnost da će proizvedeno mleko u okviru tih kvota biti plasirano na tržištu.

* Kontrola kvaliteta mleka? Cena mleka?

– Svaka provincija u Kanadi ima laboratoriju. Mleko se plaća na osnovu rezultata analiza mleka u nacionalnoj laboratoriji.  Mlekare rade analizu mleka da bi se znalo kakav je kvalitet sirovine za dalju preradu.

Evropska cena mleka je 29-32 centa, u Kanadi je nešto veća cena 37-40 centi. Farma krava u Kanadi sa 100 grla, godišnje isporuči milion litara mleka. Na porodičnim farmama to je 2,5 zaposlenih, muž, žena, eventualno dete ili sezonac. Ako muzete godišnje manje od 200 hiljada litara mleka po zaposlenom, onda morate da promenite zanimanje.

Cena mleka kod nas je dobra. Primena cenovnika ne valja, ne može mleko istog kvaliteta da ima različitu cenu u različitim delovima zemlje. Kanada nema kategorije, klase mleka, nešto je ili mleko ili nije mleko. Mogućnosti manipulacije su moguće kod postojanja klasa.

Cena mleka u Kanadi se formira na osnovu vrednosti jednog kilograma proteina, jednog kilograma masti, jednog kilograma suve materije. Fokus je na količini masti. Cena mleka ne ide prema litri, zašto bi neko platio vodu.

Standardi za mikrobiologiju su veoma oštri u Evropi i kod nas, treba smekšati granice, to je za dobrobit životinje.

 * Koliki je životni vek krave ?

– U Severnoj Americi životni vek specijalizovanih mlečnih rasa je 2,6 do tri laktacije.  Proizvodnja holštajna i cena mleka su takve da otprilike za jednu laktaciju grlo otplati sebe od momenta rođenja, do uvođenja u proizvodnju. Sa drugom laktacijom je već neki plus, sa kojim farmer posluje, a onih 0,7 ili 0,6 laktacija je profit. Nakon tri laktacije, tri puta  godišnje ocenjuje se kvalitet priplodne prednosti grla. Samo za dve godine to grlo 9 puta zaostane genetski za generacijom koja se tada oteli. Zamena grla vrši se po tom osnovu. Kod nas ima farmera koji drže grla i do 12 godina.

*U kojim zemljama se povećava stočarska proizvodnja?

– U ovom terenutku sve zemlje na svetu imaju potencijal za proizvodnju mleka . Rezultati se postižu pre svega zahvaljujući savremenim tehnologijama i menadžmentu. Ne postoji idealna rasa, ali što je bolje upoznate, bolje možete da prilagodite uslove i način rada i dobićete ono što želite.

Saudijska Arabija ima više od 120 hiljada krava, koje daju preko 10 hiljada litara mleka. U uslovima sa tako visokim temperaturama imaju takvu prizvodnju mleka i šest otkosa lucerke godišnje.

U severnim delovima Kanade krave daju 10 hiljada litara na temperaturama i do minus 40 stepeni. U Brazilu, gde je vlažnost vazduha izuzetno visoka, krave takođe proizvode do 10 hiljada litara mleka po grlu. U Čileu, gde je nadmorska visina tri do četiri hiljade metara, proizvodnja je oko osam hiljada litara.

Rusija svakako ima veliki potencijal za proizvodnju mleka.  Raznim tranzicijama decenijama unazad, populacija goveda se skoro prepolovila. Beleži se oporavak u govedarstvu, na farmama su postigli proizvodnju po grlu 10 do 12 hiljada litara. U oblasti proizvodnje mesa imaju dva stada, angus i heraford, koja broje nekoliko desetina hiljada. Od pre neku godinu su počeli da izvoze živu stoku u okolne zemlje kao priplodni materijal. Za sada su se odlično organizovali u svinjarskoj, živinarskoj i ovčarskoj proizvodnji.

Kina je tržište koje je neshvatljivo kada je u pitanju proizvodnja mleka i mesa. Tamo postoje farme sa 60 hiljada grla muznih krava holštajn rase.

U Kazahstanu postoji tipična tovna rasa, kazahstanska beloglava rasa (liči na heraford). Ona je nastajala od 1939. do 1954. godine, kada je i zvanično priznata kao rasa. U cilju unapređenja  genetskih performansi grla se ukrštaju sa naprednijim rasama kao što su angus i  hereford  tako da postoji opasnost da vremenom nestane  kao rasa. To je razlog što svuda u svetu nestaju autohtone rase.