Il d Frans rasa potiče iz Francuske. Masa tela ovaca je oko 65-70 kg, a ovnova 110-140 kg. Oba pola su dobro obrasla vunom. Runo je zatvoreno a vuna ujednačena. Prinos vune po jednom ovnu iznosi 7-8 kg, a po ovci oko 4-4,5 kg. Kvalitet vune je 23-27 mikrometara. Il de frans rasa ima veoma izraženu plodnost, pri čemu se estrus javlja tokom cele godine. Oplodnja i jagnjenje su mogući tokom cele godine. Na 100 ovaca dobija se 130 do 150 jagnjadi, dok u boljim zapatima plodnost je preko 170. Jagnjad se rađaju sa masom 4 do 5 kg, sa 90 dana postižu masu od 33 kg, sa 6 meseci uzrasta postižu oko 50 kg a sa godinu dana preko 60 –65 kg. Randman mesa je 60% u jagnjadi, a u ovaca 52-55%. Ranostasna je, sa dnevnim prirastom (250-300 grama), odličnom konverzijom i odličnim kvalitetom mesa. Ukrštanjem sa drugim rasama dobija se značajno poboljšanje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti u meleza, zbog čega je il d frans izvožen u mnoge zemlje sveta. Il d frans rasa ovaca je u našu zemlju uvezena posle Drugog svetskog rata i uglavnom je korišćena za ukrštanje radi poboljšanja kvaliteta vune i proizvodnje jagnjadi za tov i proizvodnju mesa. Posebno je bila značajna za genetsko poboljšanje naših pramenki u područjima razvijenije poljoprivredne proizvodnje.

Virtemberška rasa (Merinolandschaf) Ova rasa je ime dobila po pokrajini Virtemberg u Nemačkoj. Sa stvaranjem rase se započelo 1786 godine sa uvozom španskih merinosa i njihovim ukrštanjem sa domaćom mesnom ovcom. Dobijeno potomstvo se ukrštalo sa merino ovnovima koji su uvezeni iz Francuske. U početku je dobijeni materijal bio neujednačen ali se sistematskom i dugotrajnom selekcijom ustalio i 1915 godine je došlo do priznavanja rase. Virtemberg se odlikuje snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i dobrom građom tela. Izuzetno je prilagođena i sposobna za odgajivanje u brdsko planinskim predelima (izvanredno podnosi nadmorsku visinu od 800 do 1000 metara). To je krupna rasa, snažne konstitucije za meso i vunu. Pogodna rasa za sve načine držanja. Srednjestasna je rasa i oplodnja je u periodu od 12-18 meseci. Prosečna masa tela odraslih ovnova iznosi 125 do 160 kg, a ovaca 75 do 90 kg. Obraslost ovaca vunom je dobra. Oplodnja je tokom cele godine a plodnost je 130-150% a u boljim stadima je i 170%. Procenat blizanačkog jagnjenja je 68%. Prvo jagnjenje je uglavnom sa 19 meseci. Plodnost je 1,25 jagnjenja po ovci godišnje bez sinhronizacije estrusa a prosečan prirast jagnjadi je oko 332 g. Sa uzrastom od 90 dana postiže masu tela od 30 kg sa randmanom mesa od 55%. Godišnji nastrig vune iznosi 7 do 8 kg u ovnova i 4 do 4,5 kg u ovaca. Runo je zatvoreno i dobre gustine, a finoća vune se kreće od 25 do 26 mikrometara. U našoj zemlji je uvožena posle Drugog svetskog rata, gde se prvenstveno koristila za oplemenjivanje domaćih sojeva pramenke i stvaranje produktivnijih populacija u brdsko-planinskom regionu. Dobar je šetač sa dobrim korišćenjem paše. Na osnovu rezultata istraživanja, može se zaključiti da virtemberška rasa ovaca u našim uslovima, ako se gaji na ekstenzivan način, pokazuje manju proizvodnju nego u zemlji njenog postanka, gde se primenjuje intenzivno gajenje. Poslednjih godina proizvodni rezultati virtemberških ovaca u Srbiji ne zaostaju za nemačkim.