Nove tehnologije, a naročito implementacija informacionih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji nisu budućnost savremenih društava i savremene poljoprivrede već njihova svakodnevica. Da je tako, odlično pokazuje primer holandske poljoprivrede, naročito one koja se može videti u mestu Ede, smeštenog u srcu “Doline hrane”, regiona znanja i inovacija u agraru.

U ovoj varošici inovacija je tradicija. U to su se uverili i novinari iz Srbije, predstavnici redakcija Agrosmart, Agropres, Domaćinska kuća i TV Vujić iz Valjeva,  koji su uz podršku Ministarstva kulture i informisanja boravili u Holandiji, u Vageningenu, na kongresu Međunarodne federacije agrarnih novinara IFAJ.

Tu, u “Dolini hrane”, gde se ušuškao i Ede, oduvek je bilo mesta za inovativan, održiv razvoj proizvodnje hrane.

Upravo osa koja spaja Ede i obližnji Vageningen, gradić u kojem već stotinu godina postoji poljoprivredni fakultet, središte je razvoja novih dostignuća u ovoj branši.

Osim prostorno, ova osa predstavlja mrežu preduzeća, istraživačkih instituta u oblasti razvoja znanja, inovacija i aplikacija u oblasti agrara.

Još u gvozdenom dobu, farmeri u ovom regionu naučili su da rukuju ispucalim tresetištem primenom rotirajućih useva na malim poljima, poznatim i kao keltska polja. Sada se ovo smatra tradicionalnim načinom poljoprivrede, ali je tada bilo posebno inovativno.

Rastu mali i srednji biznis

U “Dolini hrane” dosta se uzgajaju perad i svinje, ali je akcenat na diversifikaciji proizvodnje i stvaranju proizvoda sa dodatom vrednošću. Primetno je da se broj velikih kompanija smanjuje, a da su mali i srednji biznisi u ekspanziji. Iz “Doline hrane” raznoliki proizvodi stižu na svetsko tržište. Sve više proizvođača dodaju vrednost i uspevaju da izvuku finansijsku korist iz toga.

Dobar primer je Remeker Kaas, prerađivač koji u asortimanu ima uglavnom kozje proizvode, sir, malso… Recimo, pola kilograma Remekerovog suvog kozjeg sira košta oko 20 evra. Tu su i Vallei Varken, proizvođač svinja, lider u inovatvnom pristupu ovoj vrsti proizvodnje koji diže standarde u nacionalnom svinjarstvu, kao i jedna od najnaprednijih živanraskih farmi BioMeervaarde. Elem, zajednički, poljoprivredni sektor se trudi da poboljša budućnost farmera, a inovacije, razvijanje prostora za raznolikost, preduzetništvo i socijalni aspekt proizvodnje su četiri stuba na kojima zasniva program i strategiju razvoja.

Takođe, zhavaljujući poljoprivredi, razvile su se u “Dolini hrane” i druge industrije na koju se proizvodnja hrane naslanja. Tako je zamah dobila i građevinska branša, arhitekte i dizajneri, proizvođači ambalaže…

Ključ za uspeh je primena nauke u poljoprivredi i, naravno, implemetnacija znanja. Decenijama ljudi iz celog sveta dolaze u Vageningen i Ede po plodove naučnih rezultata i recept kako da ih primene na svojim farmama i u preduzećima.

 Integralna politika hrane

Ede je prva opština u Holandiji sa sveobuhvatnom vizijom: zdrava i održiva hrana za sve. Ovdašnji vizionari kažu da kombinujući znanje i inovacije u proizvodnji hrane, jačaju ekonomiju i društvo, a to zahteva sveobuhvatan pristup, u kojem nekoliko aktera uključujući i vladu, zajedno rade na istom zadatku – stvaranju jedinstvenog sistema koji se temelji na ekonomiji, zdravlju i održivosti.

-U našoj politici podstičemo preduzetnike da se razvijaju u oblasti inovacija i održivosti. Da bi se stimulisao kratak lanac ishrane, postavljena je mreža, koja se sastoji od farmera i partnera u tom lancu. Najvažniji aspekti su prenos znanja, komunikacija sa stanovništvom i identifikacija i rešavanje uskih grla u lokalnim lancima. Kako bismo stigli do održive mreže, podržavamo inicijative agro-prehrambenih preduzetnika u regionu – može se čuti od lokalnih proizvođača.

Oni su ponosni na međunarodnu nagradu Milan Pact iz 2017. godine. Dobili su je jer su svetu pokazali kako koriste prehrambenu politiku da bi stvorili stvorili zdravo stambeno, radno i životno okruženje.

U mestu Ede nesebično se ulaže u znanje i veštine novih generacija. Organizuju se kursevi za mlade, zanimliv je i projekat prehrambene bolnice. Praktično istraživanje se odvija u velikim kompanijama kao što su NIZO, Vika Food Ingredients, Essensor i Friesland Campina. Starapovi takođe pronalaze svoje mesto ovde.
Za nekoliko godina, znanje o ishrani i iskustvo hrane će se sliti u Svetski centar za hranu (VFC). Posetioci će tu videti odakle lokalna hrana dolazi, kako se proizvodi, obrađuje, transportuje i konzumira. VFC je takođe mesto za razvoj istraživačkih instituta i poslovne zajednice kako bi se isprobale nove razvojne i tržišne aplikacije. U Edeu teorija se pretvara u praktične rezultate.