U baštama u kojima za svoje potrebe ili za tržište gajimo povrće velike štete mogu naneti puževi, koji se hrane jedući i oštećujući lišće,
stabljike i plodove svih vrsta povrća: kupusnjače, salatu, papriku, mahunarke.
Najveće štete u povrću nastaju od puževa golaća a posebno od crvenog puža golaća (Arion rufus), španjolskog puža golaća (Arion lusitanicus), malog sivog golaća (Deroceras reticulatum) i dr.

Blaga i topla zima koja je iza nas, pogoduje širenju puževa, jer nije bilo dovoljno hladno da promrznu jajašca puževa i na taj način se smanji deo populacij, e a oni u zemlju polažu od 40 do 500 jaja. Puževi napadaju biljke u svim fazama rasta, ali najveće štete mogu napraviti kada je biljka u fazi klijanja, nicanja i početnog porasta. Na listovima biljaka puževi prave štete u vidu prozorčića a na korenastim delovima biljaka prave šupljine.

Puževi golaći nanose štete i na plodovima. Iza sebe ostavljaju tragove sluzi tj. srebrnkaste pruge i ostatke izmeta. Usled tragova i oštećenja znatno smanjuju vrednost proizvoda i često ga čine tržišno neupotrebljivim. Puževi  prave probleme proizvođačima povrća  kako u zatvorenom prostoru (plastenicima) tako i na otvorenom.
Puževi nisu aktivni tokom perioda suše, tada se zavlače dublje pod tlo a njihova najezda se očekuje za vremem vlažnog vremena i tokom čestih padavina.
Nepesticidna mera podrazumeva mehaničko uklanjanje, odnosno redovno sakupljanje u toku večeri, kada je zemlja
dovoljno vlažna, odnosno kada je pokvašena.
Postoji više načina za suzbijanje u vidu zamki:
–Hranilište za puževe nedaleko od bašte– na jedno mesto se mogu bacati biljni ostaci i uvele biljke i na taj način privući i zadržati puževe dalje od naših gajenih biljaka.
-Lovne klopke od piva- ukopane čaše ili flaše sa otvorom napunjene pivom, ili pola voda pola pivo, koje je potrebno menjati na svakih sedam dana.
-Biljke poput žalfije, gorušice, paprati, ricinusa, maka i dragoljuba mirisom će oterati puževe pa ih posaditi u blizini kultura koje želite
zaštititi. Takođe ne vole beli luk, crveni luk, ren, timijan.
–Postavljanje gredica između redova i po obodu bašte može dati rezultat jer se preko dana ispod njih okupljaju i kriju pa se nesmetano mogu skupiti i uklonti.
– Prirodni neprijatelji puževa su ježevi. Takođe kokoške, patke i guske mogu smanjiti brojnost jer će se njima
nahraniti ukoliko se nađu u bašti.
Pored mehaničkog uklanjanja postoji način i hemijskim putem.
Limacidi su hemijska sredstva – pesticidi za suzbijanje štetnih puževa najčešće u obliku granula koje se pobacaju po tlu i koje privlače puževe koji ih pojedu i nakon toga uginu. Na našem tržištu se mogu naći limacidi u vidu granula koji ne utiču štetno na biljke, a efikasni su u suzbijanju puževa, samo treba na svakih 15-20 dana dodati određenu količinu oko biljaka
koje treba da zaštitimo. – Gardene, Pužomor pelete Fe, Push 5 i dr.