Danas, više nego ikada, izbor namirnica koje koristimo u ishrani zauzimaju važno mesto u našem svakodnevnom životu. Svest o značaju konzumiranja proizvoda koji u sebi ne sadrže, po zdravlje, štetne supstance i genetski modifikovane organizme inspirisala je mnoge da se, u okviru svojih mogućnosti, posvete gajenju povrća i voća na svojim imanjima i okućnicama. Ova rublika je namenjena svima onima koji žele da, za sebe i svoju porodicu, gaje zdravije plodove u baštama ili da uživaju u zrelim plodovima na svojim terasama.
Šta je organska bašta?
Organska bašta predstavlja prostor na kojem se zajedno gaje povrće, začinsko i lekovito bilje, voće i veliki broj ukrasnih biljaka koje su ujedno i stanište za veliki broj korisnih životinjskih vrsta. Na ovaj način, imitirajući prirodu i suptilne odnose koji u njoj vladaju, obezbeđujemo povrtarskim vrstama i voću uslove za nesmetani rast i zaštitu od bolesti i štetočina, uz minimalnu intervenciju baštovana.
Kako je svaka bašta jedinstvena, na agro-ekološke uslove utiče prevashodno reljef terena, nagib, osunčanost i brojni drugi sa njima povezani faktori na koje, u principu, se ne može mnogo uticati. Pa ipak, prilikom uređenja povrtnjaka i okućnice može se, planiranjem i sprovođenjem brojnih agrotehničkih mera uticati na mikroklimu placa, a samim tim omogućiti biljkama pravilan rast i sazrevanje.
Osnovu organske bašte čini rastresito, nezagađeno, humusom bogato zemljište. Ono omogućava ravnomeran rast biljaka koje najveći deo hranljivih materija uzimaju iz njega. U organskoj poljoprivredi ne koriste se sintetička sredstva za đubrenje već se sve potrebe biljaka za hranljivim elementima zadovoljavaju primenom organskih, mineralnih i tečnih biljnih đubriva, njihovom kombinovanom primenom i zelenišnim đubrenjem. U borbi protiv nepoželjnih štetočina i bolesti koriste se sredstva koja ne narušavaju zdravlje zemljišta, biljaka, životinja i ljudi.
Zbog toga je od izuzetnog značaja napraviti dobar plan setve i sadnje i plan radova koji će se obavljati tokom cele sezone. Radovi se u bašti mogu odvijati od početka februara pa sve do kasne jeseni i prvog snega. Tokom svih tih meseci smenjuju se brojne aktivnosti tehničke prirode (obrada zemljišta, pravljenje toplih leja i klijališta, orezivanje, pravljenje komposta…) kao i neprestana setva, rasađivanje, negovanje i zaštita biljaka.
Planiranje setve i sadnje
Prilikom planiranja, na milimetarskom papiru ucrtati plac sa tačnim dimenzijama i označiti površinu na kojoj će se nalaziti budući povrtnjak. Voditi računa o vrstama koje želite da gajite i njihovoj potrebi za vrstom zemljišta, hranivima, svetlošću, vodom… Staviti na spisak vrste povrća kao i broj biljaka ili željenu količinu plodova za potrebe porodice tokom jedne povrtarske sezone. Time se određuje kolika je površina bašte potrebna za gajenje čime možete da procenite svoje mogućnosti.
Prinosi najčešće gajenih povrtarskih kultura:
Beli luk: 0,5-1 kg/m2
Blitva: 2-4 kg/m2
Boranija: 0,8-1,5 kg/m2
Brokola: 1,5-3 kg/m2
Celer: 2.5-3,5 kg/m2
Crni luk mladi: 1-2 kg/m2
Crni luk lukovice: 2-4 kg/m2
Cvekla:2-3 kg/m2
Dinja: 1-4 kg/m2
Grašak: 0,5-1 kg/m2
Karfiol: 1.5-3 kg/m2
Keleraba: 1-5 kg/m2
Kelj: 1-3 kg/m2
Kelj-pupčar: 1,5-3 kg/m2
Krastavac korn. : 2-6 kg/m2
Krastavci salatni: 4-6 kg/m2
Krompir: 2-4 kg/m2
Kupus: 3-5 kg/m2
Paprika: 2,5-5 kg/m2
Paradajz: 3-10 kg/m2
Paštrnjak: 2-5 kg/m2
Peršun: 2,5-4,5 kg/m2
Praziluk: 4-8 kg/m2
Rotkvice: 0,8-1,2 kg/m2
Salata: 1-3 kg/m2
Spanać: 1-2,5 kg/m2
Tikvice: 1,5-4 kg/m2
Šargarepa: 2,5-6 kg/m2
Svako povrće, voće ili ukrasna vrsta traži određen prostor za rast i sazrevanje plodova i ne voli da deli taj prostor sa susedima. Biljke koje su pregusto posejane ili rasađene zaostaju u rastu i ne daju očekivane prinose. Štetočine i prouzrokovači bolesti, pak, lako sa jedne biljke prelaze na susednu čime se povećava šteta koju mogu da nanesu. U leji dužine deset metara može se iz jednog reda ubrati 100 mrkvi ili peršuna, 20 glavica kupusa ili kelja, 50 salata, 20 vreža krastavaca ili dinja itd…
Tokom zimskih meseci pravi se spisak za nabavku semena, rasada, đubriva, alata i planiraju se okvirno aktivnosti (setva u rano proleće, pravljenje rasada, đubrenje, sađenje voća, ukrasnih vrsta itd.)
Priprema zemljišta
O zemljištu ćemo više pisati u narednim brojevima, a za početak proleća je važna odgovarajuća priprema. Ukoliko je zemljište sabijeno i nije pripremljeno u jesen, potrebno ga je, čim vremenski uslovi dozvole, preriljati i dobro usitniti. Sa zemljišta pripremljenog u jesen i prekrivenog organskom materijom, skinuti malč i rasresti ga vilama i ostaviti da se ugreje. Zatim pristupiti pravljenju leja. Veličina i oblik leja se određuje prema potrebama ali je za početnike najbolje da naprave leje 120 cm širine. Između leja napraviti staze širine 30 cm – 50 cm.
Ovo je pravi mesec za pripremu bašte za ranu setvu. Ukoliko se planira berba ranog povrća, potrebno je napraviti klijalište i toplu leju. Klijalište će štititi mladice, a u toploj leji uspešno će rasti salate, rotkvice, mladi luk, spanać kao i rasad paprike, paradajza, kupusa, kelerabe, praziluka…
Seme se seje u dobro usitnjeno, oceđeno i ugrejano zemljište. Sada se na otvorenom mogu sejati salate, peršun, grašak, rotkvice, spanać, šargarepa, blitva i posaditi crni i beli luk.
