Isplati li se gajiti dinje u plastenicima

Ilustracija: dinja, foto: pixabay
Ilustracija: dinja, foto: pixabay

Dinja je povrće koje se kod nas najčešće gaji na otvorenom polju, iako se veoma uspešno može gajiti i u različitim tipovima plastenika. Uzgoj u plastenicima je noviji trend i veoma je ekonomičan, s obzirom na prinose veće za 50-100 % kao i izvanredan kvalitet plodova, te se sve više povrtara  odlučuje za ovakvu vrstu proizvodnje.

 Uzgoj u plastenicima je noviji trend i veoma je ekonomičan, s obzirom na prinose veće za 50-100 odsto kao i izvanredan kvalitet plodova, te se sve više povrtara odlučuje za ovakvu vrstu proizvodnje.

Dinja dobro uspeva pri ”suvom” vazduhu, npr. sa relativnom vlažnošću od 60 – 70 % ali zemljište treba da bude optimalno vlažno, mada dinja može da iskoristi i one rezerve vlage iz zemljišta koje su drugim biljkama nedostupne. U ovom pogledu je dinja slična korovskim vrstama – ima koren izuzetno jake usisne moći. Ipak, u sušnim sezonama dinja daje niske prinose, jer u nedostatku vlage cvetovi otpadaju, suše se već zametnuti podovi, a često se dešava i to da plodovi koji ostanu da rastu dobijaju nepravilan oblik i ne postižu dobru težinu, tako da je prinos drastično smanjen, a kvalitet vrlo loš.

Ilustracija: dinja, foto: pixabay
Ilustracija: dinja, foto: pixabay

Za oprašivanje u plastenicima se koriste pčele,a u periodu cvetanja i plodonošenja je potrebno intenzivno provetravanje plastenika. U plasteniku se vrši đubrenje najčešće stajnjakom, ali i veštačkim đubrivima.Koja će se sorta ovih kultura izabrati za uzgoj zavisi od od vrste zaštićenog objekta i načina uzgoja. U visokim zaštićenim prostorima kultua  uzgajaju vertikalno.

Prinos na otvorenom prostoru je duplo manji i, pored toga, plastenička proizvodnja ne iziskuje velike troškove za zaštitu od bolesti.

“Zaštita je daleko lakša nego na otvorenom prostoru jer su patogeni onemogućeni da izazovu bolesti dinje, a i na manjem prostoru je lakše primeniti zaštitu i ostale agotehničke mere”, objašnjava Miloš Nikoletić, iz Savetodavne službe u Mladenovcu.

Miloš Nikoletić,  kaže da je najveći trošak ulaganje u plastenike, ali da dobra cena može sve da isplati. Ove godine očekuje da će početna cena biti 120 – 130 dinara za kilogram.

Postoji više tipova sorti dinje kod kojih se ocena zrelosti razlikuje. Neke sorte pri zrenju menjaju boju ploda, npr. od zelene ka žutoj, druge ostaju zelene, ali pod pritiskom prstiju ocenjuje se da su mekane i zrele, a treće se same otkidaju od vreže. Plodove takve sorte treba ubrati pre nego što se sami odvoje, jer obično i pucaju, pa su onda neupotrebljivi. Ocena zrelosti dinje mnogo je lakša nego kod lubenica.