Tradiciju bavljenja ovčarstvom porodica Stanić iz Melenaca, započinje davne 1870. godine, a Nikola Stanić, 2012. godine počinje sa uzgojem ovaca rase Il de Frans. Žitelji Melenaca, su mahom ratari i stočari, jer selo ima dosta zemlje (između 27 i 29 hiljada katastarskih jutara), na kojoj dominiraju oranice ali ima i vinograda, bašti, čak i nešto šume. Tu je i domaća radinost koja je u krznarstvu i ćilimarstvu dovedena do savršenstva. Suvače i slikovite vetrenjače, pre prvog parnog mlina 1906. predstavljaju važne kapacitete Melenaca, kao i dve ciglane.
Nikola i Tijana Stanić su diplomirani ekonomisti. Nikola je završio dva fakulteta, i igrao košarku, petnaest godina. Igrajući košarku, imao je priliku da napusti Srbiju, i ode u beli svet, ali se ipak odlučio da ostane ovde, i da se vrati u svoje rodno selo.
Kako nam je istakao Nikola, imaju dva sina, Bogdana i Viktora. Dogovor njegove žene i njega bio je da ostanu na selu i grade porodicu, i da se bave poljoprivredom. Sve to što radi, radi iz ljubavi, nema kamione, avione, ali može pristojno da živi.
Tradiciju od 1870. godine nastavlja 2011 i 2012. godine, kada kupuje nekoliko ovaca i ovna rase Il de Frans.
,, Posle nekoliko nedelja prodajem ovna, jer mi se pojavila jedinstvena prilika da prvi u Srbiji i među prvima na Balkanu u svom stadu, na svojim ovcama oprobam način veštačkog osemenjavanja laparaskopskom metodom. Korišćeno je seme od sjajnih ovnova iz Francuske“, ističe Nikola i dodaje da do 2016. godine nije imao ovna u stadu, a dobijao je elitne potomke.
Ilustracija; Farma ovaca Nikole stanica, foto: Nikola Stanić
-Rezultat je bio sjajan, pa smo tu metodu reprodukcije nastavili još sedam puta, sa različitim krvnim linijama, takođe od ovnova iz Francuske, i iz tako dobijene kombinacije ostavljali najbolje ženkice za dalju reprodukciju.
Osemenavanje su Stanići radili do 2016. godine, uvozio ovnove iz Francuske, te se uz selekciju u stadu ovog gazdinstva nalazi oko 60 grla vrhunskih genetskih predispozicija.
Ilustracija: farma ovaca, foto: Nikola Stanić
Ovce imaju sjajan indeks jagnjenja, jagnje se tri puta u dve godine, jagnje trojke i četvorke bez problema, imaju odličnu konverziju hrane, visok dnevni prirast.
Kako nam ističe Nikola, dobija subvencije od države, i one mu dosta znače: deo subvencija ode na usluge matične službe, Poljoprivrednog fakulteta, veterinarske stanice, deo ode na hranu i u suštini to pokrivaju subvencije. Da ih nema, verovatno bi mnogo ljudi odustalo od bilo kog vida stočarstva.“
