Prilikom transporta, dužeg pregona stada i sličnih napora brže se uočavaju znaci nedostatka selena i vitamina E, kod jaganjaca.  To su blaga ukočenost, otežano kretanje i stajanje, oštećenja srčanog i skeletnih mišića.

Jagnje teško ustaje, a dok stoji noge su raširene i lopatice isturene iznad kičme. Nakon nekoliko minuta dolazi do podrhtavanja mišića, gubi kontrolu i pada. Najosetljivije su prednje noge, zbog slabosti lopatičnog mišića, pa neka jagnjad ne mogu da se podignu i uglavnom leže na grudima. Slabo sisaju, naglo mršave i obično uginu. Ako ne postoji druga infekcija, telesna temperatura je normalna.

Prilikom oštećenja srca dolazi do iznenadnih uginuća. Zbog pramena na međurebarnim mišićima i dijafragmi, jagnje više diše stomačnom nego grudnom muskulaturom. Bolest prosečno traje 7-14 dana, a smrtnost dostiže 15 – 50 procenata. Mišići skeleta i srca su delimično ili potpuno žućkasti, srčani je prošaran i prugast, a na međurebarnim i mišićima nogu uočavaju se bele pruge.

Preventivno i tokom terapije daje se kombinacija vitamina E i selena. Terapija je uspešna kod jagnjaca starijih od 14 dana, a preventiva je najbolja za mlađe životinje. Posle davanja injekcija uglavnom se oporavljaju za tri do pet dana, počinju da stoje i hodaju bez pomoći. Tada im je neophodno mirno i udobno mesto, uz obavezno prihranjivanje.

U područjima gde se bolest često javlja, ovcama bar u drugoj polovini bremenitosti u obrok treba stavljati selen. Ipak, najbolje je da stalno dobijaju kvalitetne premikse. Inače, u svetu postoje odgovarajuće kapsule koje zadovoljavaju potrebe za ovim mikroelementom i gvožđem tokom jedne, čak i više godina.