Prilikom podizanja zasada leske treba obezbediti dobro raspoređene oprašivače. Obično se sadi jedna ili dve glavne sorte i dve ili tri sorte oprašivača.

Vema je važno znati i to,  da su najbolje sadnice leske one koje su kalemljene na mečijoj leski, odnosno sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i neoštećenim nadzemnim delom.

Izbor terena

Za podizanje zasada leske odluka se donosi tek pošto se dobro analiziraju zemljišni, klimatski, ekonomski i drugi činioci koji će imati uticaja na uspešnost proizvodnje. Treba voditi računa da to ne bude neka zatvorena dolina (kotlina), tj. mrazište. Zatvoreni tereni nisu pogodni i zbog oprašivanja pomoću vetra: najbolji su tereni izloženi provetravanju. Na zatvorenim terenima voćke su više izložene napadu parazita , u prvom redu gljivičnih. Najpogodniji su blagi nagibi, sa preko 800 mm padavina godišnje, ravnomerno raspoređenih, posebno u toku vegetacije.

Priprema zemljišta

 Lesku je najbolje saditi u jesen,  a ako se sadi u proleće, to se mora obaviti najkasnije u prvoj dekadi marta.

Zemljište za jesenju sadnju treba pripremiti najkasnije do kraja septembra, zbog čega je poželjno da se na površini gde će se gajiti leska pre toga gaje biljke koje se ranije uklanjaju (grašak, neke druge leguminoze ili strna žita).

Priprema zemljišta za sadnju obuhvata krčenje drvenastih biljaka, vađenje žila i svih drvenih ostataka iz zemljišta jer se tako umanjuje opasnost od truležnice korena u novom zasadu. Preporučuje se dvogodišnji plodored pre podizanja novog zasada. Ako postoje mikrodepresije, u kojima bi moglo doći do zabarivanja, treba ih poravnati, a ukoliko su veće, meliorisati ih postavljanjem odvodne drenaže zbog toga što leska ne podnosi stajaću vodu (zabareno zemljište).

Posle krčenja i ravnanja, po površini se rastura organsko i mineralno đubrivo i zemljište ore do dubine oko 45 cm.

Zemljište se podriva (obično na dubinu 60-70 cm) pomoću podrivača. Razmaci između prohoda podrivača treba da su toliki koliko i dubina na kojoj se podriva.

Đubrenjem, u sloju zemljišta od 45-50 cm treba obezbediti optimalnu količinu neophodnih hranljivih materija. Za dobar razvoj i kasnije obilno plodonošenje leske potrebno je, tokom pripreme zemljišta za sadnju, agromeliorativnim đubrenjem poboljšati plodnost zemljišta u sloju od oko 45 cm, tako da ono sadrži 2,5-3% humusa i 25-30 mg lakousvojivog kalijuma (K₂O, odnosno 25-30 mg/100 g suve zemlje), oko 14 mg lakousvojivog fosfora (P₂O₅) i potrebne količine mikroelemenata. Na težem zemljištu, količina lakousvojivih elemenata treba da je 20-30% veća.

Nedostatak humusa može se nadoknaditi đubrenjem stajnjakom ili drugim organskim đubrivima. Da bi se količina humusa u sloju od 45 cm povećala za 0,2%, potrebno je, pri agromeliorativnom đubrenju, dodati oko 45 tona stajnjaka po hektaru. U toni stajnjaka ima i 2-2,5 kg P₂O₅, oko 6 kg K₂O i oko 5 kg azota. Često je ekonomičnije da se zelenišnim đubrenjem obezbede potrebne količine organskih materija u zemljištu.

Za povećanje količine K i P ili nekog drugog elementa, za 1 mg, u zemljišnom sloju od 45 cm đubrenjem treba dodati 55-60 kg čistog elementa po hektaru.

Ako se sadi u proleće, zemljište se obavezno ore u jesen, a površina fino poravna u proleće, posle izmrzavanja i sitnjenja gornjeg sloja.

Sadnja

Posle ravnanja terena sledi razmeravanje zemljišta, određivanje pravca redova i mesta za sadnju, pa kopanje rupa (jamića). Na umereno plodnom zemljištu, na jednom hektaru stane oko 500 sadnica (što zavisi od sistema gajenja).

Pošto je zemljište rastrešeno i duboko poorano, ne kopaju se velike jame već samo tolike da se u njima žile mogu pravilno rasporediti i sadnice za oko 5 cm dublje zasaditi nego što su bile u rasadniku. To znači da jame treba da su okrugle, duboke i široke oko 40 cm.

 Pre sadnje, a najbolje odmah po vađenju sadnica iz rasadnika, žile treba oštrim makazama skratiti na 20-25 cm. Neposredno pred sadnju koren treba potopiti u smešu 0,3% rastvora ortocida, ili nekog drugog fungicida, zemlje (3 dela) i goveđe balege (1 deo), radi povećanja procenta prijema jednogodišnjih sadnica.  Za mlade sadnice leske najveću opasnost predstavljaju srndaći koji u toku zime zakidaju grančice i ljušte koru sa sadnica. Zato parcelu na kojoj se podiže zasad treba ograditi. Time se smanjuju i štete od krađe. Može se pri sadnji, na oko 10 cm od sredine jame, sa jugozapadne strane pobiti kolac uz koji treba privezati sadnicu radi stabilnijeg razvoja i ukorenjivanja. 

Pošto se u rupe unese đubre, sadnja se obavlja brzo i lako. Jedna osoba drži sadnicu i vodi računa da se uklapa u pravac na obe strane reda i da žile budu na potrebnoj dubini i lepo raspoređene, a druga motikom nagrće žile sitnom zemljom i gumenim čizmama sabija zemlju oko žila. Na vrhu je sitna, nenagažena zemlja. Ako zemljište nije dovoljno vlažno, čak i pri jesenjoj sadnji, a pri prolećnoj skoro uvek, zalije se zemljište oko sadnice, sa oko 10 l vode i to posle gaženja zemlje a pre konačnog nagrtanja. Završno nagrtanje zemljom obavlja se tek pošto se voda dobro upije u zemljište. Posebno je važno da organska, odnosno mineralna đubriva ne dođu u neposredan kontakt sa korenom i na taj način ga osuše.