Crna jova, elfa, jova, jah, jovovina, joškovina (Alnus glutinosa L.) javlja se od nizijskih područja pa sve do 1000 metara nadmorske visine, pored reka, potoka i na plavnim zemljištima. Drvo visoko oko 20 m. Krošnja je pravilna, kupasta, širine 10 – 15 m. Zimi, bez lista, podseća na četinarske vrste. Dekorativna je tokom cele godine, sa tamno zelenim listovima, ali i tokom zime, kada je gola krošnja okićena plodovima nalik šišaricama i rano u proleće, tokom marta, kada se pre listanja okiti žutim cvetnim resama. U prirodi raste pored reka i potoka, pa najbolje raste na svežem i vlažnom, ali ne i močvarnom zemljištu. Vrsta je svetla i polusenke. U našem podneblju prezimljava bez ikakvih posledica. Pogodna je za pojedinačnu ili sadnju u grupama na većim zelenim površinama. Naročito atraktivna uz veće vodene površine. 

Ovo drvo je mekano, belo kada se prvi put poseče, ali boja polako prelazi u bledo crvenu, sa lepo išaranim čvorevima, tako da se koristi pri izradi nameštaja. U Škotskoj je često korišćeno pri izradi stolica. Pod vodom, drvo je veoma izdržljivo, pa se upravo zbog toga koristilo kao potpora za mnoge građevine iz šesnaestog veka u Veneciji i mnoge zgrade u Amsterdamu. Crna joha je koršćena pri izgradnji i u Francuskoj i Holandiji. Takođe, ovo drvo je nekada vrlo često korišćeno pri proizvodnji dimljene ribe i drugih vrsta hrane, iako su sada neke druge vrste drveća češće. Alnus Glutinosa je korišćena i za izradu klompi, drvenih točkova, kutija za cigarete, ribarskih mreža,… Kora je veoma cenjena i skupa, i koristi se za potamnjivanje i farbanje drveta.

Crna joha se koristi i u medicini za pravljenje raznih tonika. Esencija dobijena od kore se koristi prilikom lečenja upala, otoka, posebno kada je reč o grlu, a korišćeno je i pri lečenju malarične groznice. Seljaci na Alpima koriste lišće ove biljke za lečenje reumatizma.

Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto.

Plodovi crne jove sakupljaju se od jeseni pa sve do marta, odsecanjem grančica sa plodovima. Zatim se plodovi odvoje i suše na promajnom mestu. Kora se skida u rano proleće ili jesen. Suva droga se pakuje u vreće ili sanduke i čuva na suvom mestu.