Proteklih godina u Srbiji se broj ovaca ne smanjuje i kreće se oko 1,7 miliona. Razlog za to su povećane državne subvencije, podsticaji iz pokrajinskog budžeta Vojvodine i povećanje površina državne zemlje po pravu prečeg zakupa za uzgajivače ovaca

Na severu Banata još su se dodatno angažovali da sačuvaju i umatiče grla autohtone sorte “čokanska cigaja”. Boljitka u ovčarstvu ima, kaže Todor Golić proizvođač iz Čoke sa stadom od stotinu ovaca.

Smatra da bi farmerima bilo dodatno lakše da se spiskovi za subvencije rade odmah po završetku konkursa u julu, da ne kasne državni podsticaji i da ima organizovanog otkupa.

– Vuna ne treba nikom. Jagnje je dobro i jedino je to zarada. A opet muža, nema nekog organizovanog otkupa, pa se ne radi to – kaže Todor Golić, poljoprivrednik iz Čoke.

Porodični posao u ovčarstvu želi da nastavi Miodrag Urban iz Mola. Automehaničar je po struci, ali pre vidi nadu na svom gazdinstvu sa 150 ovaca. Najavljuje da neće više ručno šišati ovce, već će naručiti mašinu za to iz Nemačke.

– Ta mašina može da odradi na dan oko 100, 120 komada. Možemo da ošišamo ovaca. Jeste, malo je skupa, ali isplatiće se vremenom – rekao je Miodrag Urban, poljoprivrednik iz Mola.

Proizvođači ovaca sa severa Banata, izložbama poput ove u Sanadu, žele da podstaknu gajenje autohtone sorte “čokanska cigaja”. Ona se prilagodila na teške zimske i letnje uslove u ovom delu ravnice. Broj grla je relativno mali, što je problem za matičenje.

– Taj sam postupak umatičenja traje od 15 do 24, ako postoje osnove za taj rad, a to je da postoje pedigrei, da postoje grla koja su negde već bila praćena – kaže Dragutin Kovalić iz Zemljoradničke zadruge Greda u Bašaidu kod Kikinde.

Od 900 poljoprivrednika mlađih od 40 godina na konkursu za pokrajinske podsticaje javila su se 72 stočara.

Uz državne subvencije od 7.000 dinara po umatičenom grlu, iz Ministarstva je stigla i Uredba sa pogodnošću za ovčare. Po pravu prečeg zakupa, na deset ovaca mogu zakupiti jedan hektar državne zemlje.