Proizvodnja rasada povrća u Srbiji postala je unosan posao koji traži puno rada i ulaganja, ali donosi dobru zaradu jer za kvalitetan rasad u našoj zemlji uvek ima kupaca.

Poljoprivrednici kažu da se u ovaj posao mora ulaziti postepeno. Najbolje kroz hobi dok se ljudi ne nauče svim veštinama, ali i sitnicama koje su za jedan dobar rasadnik presudne. Loš rasad, kako kažu, može da se proda jednom i nikad više, a poverenje se ne stiče lako. Za 500 kvadratnih metara pod rasadom u plastenicima, koji četvoročlanoj porodici mogu da obezbede pristojnu platu.

Početna ulaganja se procenjuju na 10.000 evra u najjeftinijoj varijanti ako se mnoge stvari urade sopstvenim rukama. Treba uložiti u plastenik sa duplom folijom, te u njega postavi grejanje, zatim opremiti obično kontejnerima gde se nalazi rasada, da se kupe substrati i semena čija se cena (1.000 komada) kreće od 500 do 12.000 dinara za hibridna semena, pare nestanu.

Dragan Tomić, poljoprivrednik iz Rume, kaže da se kod nas i dalje traži struk rasade više, tako da se svake godine trudi da proširi proizvodnju.

– Savetujem ljudima da krenu s osnovnim kulturama, paradajzom ili paprikom, uz stalno čitanje stručne literature i savetovanje sa iskusnijima. Može normalno da se živi od ovog posla, mada ja stalno ulažem, čak i u druge poslove, pa ne znam kolika mi je tačno zarada. Krenuo sam od jednog malog plastenika, a sada ih imam šest, ukupne površine 1.500 metara kvadratnih. Tamo imam samo oko 30.000 struka paradajza, 40.000 struka paprike i 1.000 struka krastavaca – rekao je Tomić.

Na njegovom imanju tako niče 12 vrsta rasade paradajza, sedam vrsta paprika, tri vrste krastavaca, nekoliko vrsta celera, patlidžana, tikvica, bostana i dinja. Ove sezone paradajz, tikvica i krastavac koštaće 40 dinara, a paprika 30, a Tomić smatra da su cene prihvatljive i za prodavce i za kupce.