Đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. U odnosu na druge mere 50 % više utiče na prinos gajenih biljaka. U ukupnim troškovima biljne proizvodnje učestvuje sa oko 30 %. Zbog svega toga, đubrenju se mora posvetiti velika pažnja.
Određivanje potrebnih količina hraniva i đubriva, određuje se isključivo na osnovu agrohemisjkih analiza zemljišta. Kako bi uzorak zemljišta koji se koristi za agrohemisjku analizu bio reprezentativan, odnosno, najviše odgovarao stanju hraniva na parceli, on se mora pravilno uzeti.
Prilikom uzimanja uzoraka za agrohemijske analize moraju se ispoštovati sledeći principi.
Uzorci se uzimaju pre setve ili posle žetve za ratarske kulture, dok u voćarskoj proizvodnji uzimaju se pre samog podizanja zasada. a za podigute zasada u periodu mirovanja vegetacije. Takođe, uzorke je poželjno uzimati dva meseca nakon đubrenja azotnim, a šest meseci nakon đubrenja stajskim, fosfornim i kalijumovim đubrivima.
Prosečan uzorak koji se koristi za agrohemijske analize dobija se od više prosečnih uzoraka ravnomerno raspoređenih na parceli. Njihov raspored može biti različit, a najbolji je u obliku latiničnog slova V i to po dijagonali parcele, kako bi se obuhvatio najveći deo parcele. Takođe, broj pojedničanih uzoraka je različit i zavisi od veličine parcele.
Što se tiče dubine uzimanja uzoraka ona se razlikuje za ratarske i voćarske kulture. Za ratarske kulture uzorci se uzimaju sa dubine od 0 do 30 cm, dok se za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju uzimaju sa dve dubine, i to od 0 do 30 cm i od 30 do 60 cm.
Uzorci se uzimaju ašovom ili sondom.
Ukoliko se uzorci uzimju ašovom, najpre se iskopa rupa dimenzija 30 x40 cm, dubine 30 cm. Zatim se ašovom vertikalno zaseče sloj debljine oko 3 cm, od koga se izdvaja srednji sloj debljine oko 3 cm, dok se bočne strane odbacuju. Takva prizma predstavlja pojedinačni uzorak. Takvo uzeti pojedinačni uzorci stavljaju se u jednu kofu. Sadržaj se dobro izmrvi i zmeša, od čega se uzima prosečan uzorak, od 0,5 do 1,0 kg, koji se koristi za agrohemisjke analize.
