Kada se Aleksandar Prodanović pre šest godina odlučio za plantažno gajenje divlje ruže ili šipurka, nije se osvrtao na komentare da gaji korov. Govorio je svima da je to lekovita biljka od koje može i da se zaradi. Prvi i za sada jedini uzgajivač ovog voća u valjevskom i kolubarskom kraju, danas može da se pohvali uspešnom proizvodnjom.
Nakon što je 2011. godine ostao bez posla u jednoj farmaceutskoj kompaniji odlučio je da se oproba u poljoprivredi. Na 7 hekatara, koliko uzima u zakup, jer u svom vlasništvu zemlje nema pored lešnika, šljive, i povrtarskih biljaka podiže zasad šipurka. N a površini od dva hektara,2012.godine, u valjevskom selu Mrčić na površini od dva hektara, zasadio je 3.000 sadnica. Iako ova godina za proizvodnju nije bila idealna, ističe da je sa 4.500 kilograma svežeg ploda zadovoljan.
“Tržište za šipurak je veliko a potražnja za njim je iz godine u godinu sve veća i veća. Sav rod preradim u džem i voćnu kašu, a pored toga mnogi me zovu i da bi kupili svež plod. Ove godine otkupna cena jednog kilograma šipurka na početku berbe bila je 70 dinara, ali će najverovatnije do kraja sezone ona biti i 90 dinara. U odnosu na sve druge voćne kulture, malinu ili šljivu koje su bile potcenjene, šipurak je dosta isplativiji“, kaže Aleksandar Prodanović.
Ilustracija:šipurak, foto: pixabay
Ideja ovog Valjevca da se oproba u plantažnom gajenju šipurka podstakla je i proizvođače iz drugih krajeva Srbije da se okušaju u ovom poslu. Dvadesetak poljoprivrednika iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i užičkog kraja došlo je u Valjevo po savet i da se upoznaju sa načinom gajenja ove biljke.
Nakon poznanstva sa Prodanovićem prvi se na ovaj korak odlučio Danko Jolović iz Novog Pazara.
“U priči sa njim našao sam sebe u ovom poslu, jer se već bavim poljoprivredom i mislim da može da bude dobra proizvodnja i da se ostvari dobit. Šipurak kao biljka, nije puno zahtevan i nadam se da može da se proda. Nameravam da zasadim jedan hektar, a da li ću plod prodavati u svežem satnju ili prerađen, zavisiće od prinosa i da li će klimatski uslovi u našem kraju pogodovati šipurku“, priča Jolović.
Poseti je prethodilo potpisivanje sporazuma između Centra za razvoj poljoprivrede grada Užica, Međuopštnske unije poljoprivrednih udruženja Novog Pazara, Tutina i Sjenice i Poljoprivrednog gazdinstva “Tatas Prodanović“ Aleksandra Prodanovića iz Valjeva, a sve u cilju podizanja novih plataža šipurka i njegovog zajedničkog plasmana na tržište. Namera im je da formiraju Uniju odgajivača a kasnije i prerađivača ploda divlje ruže.
“U narednom periodu biće precizirano kako će Unija raditi, a trenutno je obezbeđen sadni materijal iz Evropske unije. Na nama je da kod nadležnog Ministarstva podnesemo inicijativu da šipurak uvrsti na listu lekovitog bilja što bi kasnije obezbedilo subvencije proizvođačima za podizanje novih zasada. Postoje i obećanja da projekat podrži i Turska ali bi to u nekom narednom periodu bilo vezano za podizanje preradnih kapaciteta“, navodi Prodanović.
“Jedino ako smo udruženi i okupljeni oko jedne ideje možemo opstati i napraviti zajednički brend “ , poručuje Borko Pavić, predsednik Centra za razvoj poljoprivrede grada Užica, “Što se tiče šipurka to bi bio dodatni prihod na gazdinstvima. Svedoci smo da i malina doživljava padove, što se tiče cene i to će verovatno prema analizama potrajati, tako smo mi kao proizvođači, pogotovu ko na živi na selu, isključivo od poljoprivrede, prinuđeni da imamo neka dodatna primanja. U ovom slučaju mogućnost je u gajenju šipurka, jer on obećava dobru ekonomsku računicu pogotovu ako se prerađuje u gotov proizvod. Inače udruživanje proizvođača je trenutno napotrebnije Srbiji pogotovu zapadnim krajevima jer bez toga ne možemo ići napred. Zato smo se i dogovorili i stvorili su se uslovi da formiranjem udruženja obezbedimo preradne kapacitete a samim tim i tržište“, smatra Pavić.
