Uzgoj i držanje krava u Srbiji ima dugu tradiciju. Nekada se smatralo da je bogato ono domaćinstvo koje ima kravu, jer kad ima mleka onda u toj kući uvek ima šta da se jede. Vremena su se menjala i danas je sve manje seoskih domaćinstava koje imaju dve do tri krave, već stočari koji se odluče za uzgoj goveda prave velike farme i bave se proizvodnjom mleka na veliko.

Karakteristike savremenih farmi

Prikom podizanja savremenih farmi, preporuka je da se sve radi planski kako bi životnje imale što bolje uslove života i samim tim davale više mleka. Osnovna karakteristika savremenih farmi je da se kravama obezbedi što prirodniji način držanja u adekvatnim uslovima smeštaja. Na taj način rad za čoveka je lakši, a troškovi su manji. Prilikom podizanja objekta za farmu krava,  osnovno pravilo da je on bude planski napravljen i višenamenski.

Većina stočara, krave danas gaji i drži goveda na dva načina –vezani i slobodan sistem. I jedan, i drugi način imaju svoje prednosti i mane. Vezani sistemi se uglavnom odnose na manje farme, gde se drži tek nekoliko životinja, najviše pet i mogu se iskoristiti postojeći objekti. Za veće farme potreban je veći objekat,  u kome bi životinje imale što prirodnije okruženje.

Kod vezanog načinja, koji je nekada bio široko rasprostranjen, goveda su se uglavno vezivala lancima ili vratnim ramom. Uređaj za vezivanje mora da omogući životnji nesmetano uzimanje hrane i vode, da ram nije težak i da se neometano može čistiti ležište.

Nedostaci vezanog načina držanja krava je manji, ograničen prostor u kome životinja obavlja sve funcije – leži, hrani se, muze, neguje ili se teli. Kod ovog načina ljudi su više angažovani oko životnja, najčešće se ručno donosi hrana, vrši muža i odnosi mleko, čisti balega. Ovaj način ima i svoje prednosti, jer kod manjeg broja životinja bolje je pojedinačno osmatranje svakog grla, nema međusobnog uznemiravanja i eventualnog povređivanja životinja.

Kod slobodnog držanja, krave se uglavnom više kreću, same idu po hranu i vodu, mesto za ležanje ili mužu. Sve funkcije su odvojene, manje je transportnih radova, a samim životinjama je zbog kretanja poboljšana cirkulacija, kondicija, zdravlje, pa samim tim i ukupna eksploatacija, te imaju duži životni vek. Nedostatak je mogućnost međusobnog uznemiravanja životinja, pa čak i povređivanja, slabija kontrola i nega svakog grla pojedinačno.

Za veće farme krava sam objekat bi trebalo da bude namenski sagrađen, a ležište da ispuni nekoliko uslova. Pre svega da omogući normalnu funkciju svake životinje, da bude toplotno izolovan, da je ležište, a samim tim i životinja, uvek čisto.

Tipovi ležišta

Postoje tri tipa ležišta: Dugačko (od 220 do 230 santimetara) i prema preporuci stručnjaka ovaj tip ležišta treba što pre izbaciti iz upotrebe. Zašto? Zato što je zadnji deo ležišta najčešće prljav, kao i same životnje, koriste se velike količine prostirke, onemogućena je dovoljna količina razmene vazduha, a ljudski rad je teži i naporniji.

Srednja ležišta (od 160 do 180 santimetara) omogućavaju postavljanje nižih jasli, dok se iza samog ležišta pravi plitak kanal za čišćenje. Visina jasla (od 32 do 35 santimetara) omogućava normalno ležanje životinje i stajanje bez mnogo pomeranja, balega pada direktno u kanal, pa se životnja ne prlja, a stočari imaju manje rada oko životinja.

Kratka ležišta (140 do 160 santimetara), obično imaju dublji kanal sa rešetkom za balegu, ne korsti se prostirka, a nedostatak je manjak mesta pa postoji opasnost od povređivanja životinja. Koji od tipova ležišta odabrati zavisi pre svega od rase goveda.

Druga, važna stvar kod savremenih farmi za krave su jasle. One moraju da omoguće kravama da nesmetano i bez naprezanja uzimaju hranu, da životnja bez smetnje drži glavu nad jaslama u ležećem i stojećem polažuju, da spreči prosipanje hrane, a sam kapacite jasala mora da odgovara najvećim količinama koje jedno grlo uzima. Naravno, moraju da budu otporna na vlagu, kiselinu i ostatke hrane i da se lako čiste.

Prilikom odabira samog tipa štale,  stočar mora imati na umu da goveda treba da imaju što mirnije mesto, neometano ležanje na suvoj i toploj podlozi, da nesmetano obavlja svoje osnovne funkcije, te da se spreči ili bar svede na minimum mogućnost povređivanja goveda.