Na našem tržištu postoje sorte, odnedavno i hibridi pšenice sa optimalnim vremenom setve na početku oktobra i to treba poštovati. Pravilo je da proizvođač semena sam preporuči za svoje sorte i hibride optimalno vreme setve . Ako poljoprivredni proizvođač nije siguran neka pozove proizvođača, distributera semena, poljoprivrednog inžinjera ratarstva ili poljoprivredne savetodavne službe. U struci se veliki značaj pridaje vremenu setve pšenice, pa čak pojedini stručnjaci tvrde da vreme setve više utiče na prinos od prihrane.
Dubina setve je od 4-6 cm, i setva se obavlja žitnim sejalicama na predviđenim međuredni razmak od 12.5 cm. Uspeh je ako je više od 2/3 semena posejano na dubinu od 5 cm.
Količina semena pšenice po jedinici površine nije ista za sve sorte i hibride. Preporuka proizvođača semena o broju biljaka po m² ,a preko toga i o količini u kg/ha. Čak i kod istog proizvođača semena ta količina je za svaku sortu različita pa ide čak i od 200 pa do 250 i više kg/ha deklarisanog semena .
Ako se zakasni sa setvom na svakih 7-10 dana, kašnjenja treba povećati količinu semena za 10%. Ne treba kasniti sa setvom, pošto kasnija setva dovodi do skraćivanja vegetacije, bokorenje je slabije , nepovoljne uslove u proleće i leto bolje podnose biljke posejane na vreme, problemi sa korovima i bolestima su jače izraženi , što sve dovodi do smanjenja prinosa. Ne treba u kasnijoj setvi povećavati količinu zaoranih NPK đubriva, pošto to ne utiče na smanjenje prinosa. Jednostavno, zakasnela setva van optimalnog roka, se ne može popraviti ili smanjiti njeni štetni efekti.
Sve ovo gore napisano potvrđuje da posle obavljene setve nema popravki. Niko više ne može zameniti lošu parcelu , ispoštovati plodored, obaviti osnovnu obradu na predviđenu dubinu na vreme i uneti mineralna kompleksna đubriva, u preporučenoj količini, predsetvenu pripremu uraditi kvalitetno, sam način setve, a to podrazumeva vreme setve, količinu semena, dubinu setve uraditi na najbolji mogući način, i na kraju ako treba povaljati površinu posejane parcele .
